Нова искра

(УГРАНА 3 06.

НОВА ИСКРА

БРОЈ 10.

хови (кад Милош савладан позива Лазара у помоћ) по бугарштици. 11. Ђ Косовски бој % — почиње с прерађеним другим делом Вукове песме »Пропаст царства српскога« (»Маче војску . .у главноме по Павићевој преради; но ту парадирају Вукашин с браћом и Херцег Степан (Бике 81;ерћап), — чега ни у Павића нема; свршетак је песме (када Лазара и Милоша доводе пред Мурата и овај наређује како да их укопају) као у Петрановића. 12. „ Царица Милица. добија гласе о смрти цара Лазара — потпуно као у Новаковићевој IX песми, без икаквих Павићевих додавања па, разуме се, и без његова последњег стиха: како се Милици од жалости „живо срце распукнуло«! 13. »Војвод а Радич «, - но Павићеву другом делу седме песме; Радич је овде »босански« војвода. 14. »Косовка девојк а иосле бој а <( , — по Новаковићу. Госпођа Блодија није употребила песму »Мајка ЈуговиКа на Косову « којом Павић завршује свој нацрт, а из разлога: „јер нам се чини да спартански карактер, који се у тој песми придаје старој жени Југа Богдана, сувише опомиње на производ књижевнички, а врло мало на народни сељачки појам о жени к . Госпођа Елодија је имала право што ту песму из збирке Јукић-Мартићеве није употребила, јер се на њу одиста и може односити поменута замерка; али находимо да је у место ње могла бити употребљена Вукова »Смрт мајке ЈуговиКа", код које та замерка отпада. Иосле свега великог јада што га мајка Југовића преживљује на Косову, она у Јукићевој песми теши своје снахе речима: (( Не лудујте! моје невјеотиде, «Богу хвала на његову дару ! оПа их млада ни родила ниоам, а Да ми леже на меку душеку, «ВеЛ да бране земљу од душмана; (( Не плачите, моје кћерце драге! пАк' и јеоу одлетјели ждрали, „Остали су птићи ждраловићи ; ((Хранићемо птиће ждраловиће : а 11аше илеме иогинути ноће, „Наши двори остат' иусти неће! ) > Тим се стиховима завршује и сама песма, — мајка Југовића јуначки преживљује ране и болове материнскога срца. Код такве мајке и може бити говора о књужевничком саартанизму. Међу тим, друкчија је мајка Југовићима у Вуковој песми, за коју Новаковић *) вели: »У њој видимо где се бори осећање дужности с осећањем материнског срца. По мом разумевању, песник је хтео да предст&ви, да мати осећа да јој је на понос, што су јој синови, вршећи дужност, славно погинули, па се с тим осећањем мери друго, јаче, материнско осећање, и приводе се искушења, која појединостима, што у срце дирају, на послетку трагички на видик износе материнско осећање. То је мисао песме, штампане у Вуковој збирци.® У Вуковој песми мајка Југовића не могаде да преживи јаде и болове за изгубљеном децом, него се од жалости »распаде® ; а по Новаковићевој редакцији песма се завршује стиховима: Ал' ту мајка одољет' не могла, Преиуче јој срце од жалости За својијех девет Југовића И десетим стар-Југом Богданом. Сем тога, Вукова је песма и по поезији, и по лепоти стила, и по »приличности и истини" много лепша од Ју-

*) У поменутој критичкој студији: «Сриске народне иесме о боју на Косову".

кићеве, која се може сматрати као искварени варијанат Вукове. То је врло лепо образложио Новаковић у својој студији, која је више пута помињата. Други спев, рађен по угледу на Павићев нацрт, јесте Греберов, а штампан је на немачком језику под насловом : Ше 5сћ1асМ ат Атзе1ГеНе (Коаоуо 1389). Ергзсће БГсМипд тИ ВепМгипд уоп ВгисћаШсћеп аегћгвсћег УоШзроеаге, поп Саг1 СгГОћбГ. ~\Угеп 1885. Овај сиев има 152 стране мале осмине. Придодато му је и објашњење страних, понајвише турских речи, које су у њему употребљене. Подељен је у 20 песама или, боље рећи, одељака који скупа имају око 2640 стихова у лаком десетерцу и који међу собом чине нераздвојну целину. Већи број одељака у Гребера долази отуда, што је он дуже Павићеве песме растављао у две или три (нпр. песма о Страхињићу бану подељена је у три одељка: IV, V и VI — Страхињић у тазбини, с дервишем и Влах-Алијом). Уза спев иде и додатак у коме су: ирви део Вукове песме у ,Проиаст царства сриског а", за тим л Смрт мајке Југовића" (Вукова) и „Аазарева глав а к („Обретеније" . . . обе верзије), — у тачном преводу, без измена. За њих Гребер у предговору вели, да их није могао унети у спев »ради јединства његова® ; али, вели да су »толико интересне, да их није могао сасвим занемарити®, него их штампа засебно, у додатку. И ако је Гребер узео за основу Павићев нацрт, кретао се је у спеву, као и госпођа Елодија, много слободније него Мартић. Находећи у Павића слабу везу између епизода и момената појединих карактера, старао се, као што сам вели, »ит сНе Кагаккеге ћез^апсН^ег ип<1 етћеШшћег (ЈигсћГићгеп" , као и „сИе роеИзсће \УаћгћеН ипс! Шге \У]гкип§' ап тапсћеп 81е11еп егћбћеп ги кбпеп". Сем тога, главнија одступања од Павићева нацрта у овоме су : 1. Гребер не почиње као Павић са стиховима »Цар Мурате у Косово паде« . . . већ са » Зидањем Раванице <( (као Новаковић), само што за време тога скупа војвода код Лазара о слави, после одлуке о зидању Раванице, долази и Муратова порука Лазару, па се ту доноси и одлука о борби с Турцима. 2. Код Гребера нема. ни помена о Угрима, које Павић, а с њиме и Мартић, хоће силом да начине Лазаровим »савезницима". Гребер је за цело знао да њихово довођење на Косово не може имати историскога оправдања, па је српске осећаје штедео више него хрватска браћа, не поводећи се за њима. 3. Гребер се, као госпођа Елодија, користио и великом Косовском песмом из Петрановићеве збирке, те му је причање на гдекојим местима потпуније, нарочито у опису борбе Милоша и његових побратима с Турцима. 4. У Гребера је Милош много карактернији него у Павића, јер у Павића ево како Милош говори Мурату, долазећи да га убије: „Ја сам се одврг'о од војоке Лазара кнеза, 0 И дош'о сам у иомоћ теви цару чеотитому" . . . док код Гребера у том моменту, на питање Муратово: доноси ли од Лазара »швуче и хараче" ? Милош ионосно одговара, овако: „ВгшЈЈе кеше 8оћ1иа8е1 \оп <1еп Реб1еп, ^агаг ћаИ 81е гп &еп 81агћеп НапАеп ТЈп<1 уоп вјећеп Јаћгеп кете 81еиегп, Вепп АГе Каја ћапп пгсћ1 ЛорреИ хаМеп" . . ■ па још Милош витешки казује Мурату зашто је дошао — да га убије.