Нова искра

/

СТРАНА 308. Н О В А

Богишићеве, ситније ствари су дошле и из других извора*. . . Остојић је свој састав припремио за народ, али је нарочито имао на уму и школску потребу, јер вели: »Као наставник сам давно осећао потребу оваке књиге у којој би биле за школу прибране и протумачене косовске песме. Српска школа није још употребила у настави народне песме онако како оне заслужују. Овом књигом сам хтео и ту потребу да попуним". Тога ради је, норед поменутог „Додатка«, додат сваком одељку и в Тумач с< , у коме су протумачене »све оне речи које се код нас не Ч ују«. _ ★ Сем састава до сада побројаних има још неких, о којима не можемо донети опширнији реФерат, јер их немамо при руци. Ради целине овога прегледа поменућемо о њима толико, колико је то учинио г. Остојић у својој књижици. У почетку XIX века је Гаврило Ковачевић израдио Косовски еп (1810. год.) на (мешаном) црквеном језику. „Ово врло невешто састављено дело је доживело више издања него што заслужује, па га је напослетку Вук Врчевић дотерао у језику, те се тако и сад штампа". Године 1871. изашла је у Н. Саду књижица „Кнез Лазар и битка косовска са посдедицама до данашњег времена", од непознатог писца, а у строфама од осам стихова са сроковима. »Прослава пете стогодишњице косовског боја дала нам је још неколико сличпих покушаја. Један је изишао као 3. св. » Народпог аријатеља (( у Н. Саду 1889. у 13 песама, други је Миливоја. СрбиниИа у 14 песама, а трећи је издање БраИе Поиовића у 4 песме. Сви се у главном угледају на Новаковићево дело (најбоље је Србинићево) 1 '. Међу саставима на туђим језицима, г. Остојић, поред саотава о којима смо ми већ говорили, помиње још и : маџарски од Ђ. Радића (1882.) и аољски од Исидора Коперницког (1889.). * Добротом г. Тих. Остојића добили смо поменути косовски спев, који има наслов: Кнез Лазар И Битка Косовока са иосљедицама до данашњег времена. V. књига за народ. У Новом Саду. 1871. Ово је најлошији међу спевовима које смо прегледали. На њему није забележено име песниково, а издање је „својина Браће М. Поповића у Новоме Саду«. Штампан је на осмини, са 38 страна. Састоји се из једне велике песме, која има око 660 десетерачких, но ненародних стихова, подељених у строФе по осам, са лошим сликовима. Стихови су често неједнаки — по 9 или 11 слогова; невешто су и лоше склопљени, те издају једнога од оних »надри® - песника, какви се чешће наилазе шездесетих и седамдесетих година. За основу овога спева елужила су већином народна предања и поезија, а често и историја и машта песникова. Већи део бави се: доласком Муратовим на Косово, прикупљањем и одласком српске војске у бој, кнежевом вечером у очи боја, одласком Милошевим у турски стан и убиством Мурата, јуначком смрћу Милоша и његових побратима, описом боја косовског, неверством Вуковим, пропашћу српске војске и смрћу Лазаровом. У мањем, завршном делу опева се најпре четиривековно страдање Срба после косовске нропасти, а за тим ослобођење под Кара-

И С К Р А БРОЈ 10.

ђорђем и Милошем, влада кнеза Михаила и његова мученичка смрт, и најпосле влада кнеза Милапа и кнеза Николе. Примера ради показаћемо нека места из овога спева, који је спреман »за народ". Он почиње стиховима: Кад Бугарску Цар Мурат покори, Тад на српоку он се земљу крене, Освојити и ову намери, И поведе Турке крвожедне. Већ су близу код Косов а би.ш, Шатори им безбројни се вили, Пак удобно ту чекаше време, Да на Србе они се устреме. За вечером на Косову, кнез Лазар »од срца узданувши" говори војводама о неслози који царство „к пропасти спрема«, па вели: „Зету мојем' Обилић Милошу, За његову бившу верност к' мени, Дадо ћерку ах на срећу лошу ! Јер он нам се сад сасвим иромени : Он с Турцима о невери ради, Пропаст справља царотва нашег влади, То је узрок мраведне ми туге, Све жадости и ужасне куге".(\) А напијајући здравицу Милошу, вели: в Но одврати сине! мисо Твоју, На обрану Српства жртвуј храброст, Клетву рода избегни и моју, То захтева наша к' теби благост Милош у одговору Лазару вели: „Невера ти до колена седи Кој о мени те лажи доноси, Вук проклети, кој лукаво гледи, Славу твоју себи да иокоси. Он са Турци иотајно другује Желећ' себи царство да оснује",.. . Кад Милош убија Мурата, имамо овакав опис : Милош цара сад счеиа за ногу, И истргне нож свој од појаеа, Уиотреби сад брзину многу, И распори њега без ужаса (?) Пак га свуче доле до столице, И стаде му ногом за вилице, Пак излети ка' муња на поље, Да се тамо са Турцима коље.

Обкољена себ' кад Милош смотри, Кроз копља он пут иробијат' поче, Но набоден коњ доле с' обори, С ког ноге му јуначки одскоче, ...

И густо га стражом опколише, Цару воде, славе јаве слово, Ком је лекар утробу сашио, И још болна жива сахранио; (?) Док излазак војне не дознаде, И на ком ће мејдан да остаде. 0 издајству Вукову и пропасти Лазаровој вели : Тад се Турци клети повратише, И битка се наново започне, У Вуку се и не преварише, 'Гај са војском срамно сад избегне; И овог таота уморна остави; Кад би нужно да помоћ прибави; Пак рсзерве двадесет хиљада, Он одведе ах да Српство страда! Погибоше већ многа госиода, Различитог стања, српског роди.