Нова искра

82 —

од коња и, опирући ее иа коиље, три пут поскочи, ио иајпосле паде полумртав; ни тада му се ие смедоше приближити, док им ие рече да се ие боје. Везаше га и одведоше Мурату који још беше у животу, „јер му хећим утробу зашио". Цар ие даде Турцима да га убију, већ иареди да се сва војска дигпе па Србе, да би видео на коме ће „царство останути" (83—91). Лазар је био у цркви на молитви кад сгиже глас да су Турци ударили. Он нареди да се војска опреми и, кад је прегледао, дотрча Вук, казу.јући да су их опколили, и позиваше га да беже. Кнез га проклиње, а војска се смути; но Лазар охрабри војску витешким речима (иодужа^беседа), прекрсти је мачем и пође у еусрет Турцима (91—96). Еад се војске једна другој приближише, тада „обичај бојни учинише", те са сваке сгране изађоше на среду по шест изабраних јунака који заметнуше бој. Уђе у бој и остала војска и започе се страховити „лом оружја и звека велика" и „позориште страшно се учини". Срби су јуначки нападали, а Турци почеше бежати једии к Вучитриу, други к Ситници, Звечану, Голешу и Качанику. Но паше охрабрише војску, Турци се вратише и поново наста крвави бој. Три пут су их Срби тако сузбијали, и надбили би их да Вук не издаде и да „Милош међ' Турке не оде". А кад подне прође, Срби, умањени бројем, мадаксаше а Турци се ослободише и навалише. Тада сам Лазар уђе у бој, храбрећи војску; настаде „страшно сраженије" и покољ каквога „никад било није". Турци ухватише Лазара „с тринаест поглавара", везаше им руке и одведоше Мурату (97—102). Мурат наређује Турцима да погубе сву ерпску господу, а- најпосле Милоша и Лазара, да им главе одсеку и „господски" сахране, и да им мермерним белегама с натписима обележе гробове, па „зажмури и душу испусти". Лазар прекорева Милоша што оде у Турке, те пропаде царство и сви изгинуше; Милош се правда; а пошто један другом опростише, благосиљају се (102—108). Лазар пада на колена и моли се Богу; у молитви вели да еу крв пролили и живот жртвовали за име божје и свету веру хришћанску; моли Господа да прими њихове душе и „удостоји вечнога блаженства". За тим Турци изведоше Милоша и прво њега посекошо, по том сву другу господу, па најпосле и кнеза Лазара (108—109). На крају другога дела има „Прилгћчдш" (стр. 109). у коме се наводе три узрока са којих је царсгво пропало: 1. Војска није била приправна за бој; 2. Милош је без договора и допуштења отишао, те су сви мислили да се предао Турцима ради освете Вуку, са чега су клонули и хтели иоложити оружје; и 3. Вук је са 8000 војеке отишао из боја и изневерио. Најпосле, има и „Шдгровное ридлше Кнагини Милицу " (стр. 110 — 112) у сгиху какав је у првом делу. Она јадикује над Лазаром, својим „дражајшим и верњејшим" супругом који је крв пролио за веру и „државу српску", позивајући и мајку Србију да плаче и „рида", јер се „лишава све красоте своје". Јадикује над пропалим царством и круном, над пропалом земљом и државом. Јадикује, како ће „безбожни тиран" све „погложити и расхишчати", како ће се српски „домороци" раселити у туђе земље. Позива све око себе да кукају над овом несрећом; позива небо да „услиша њену жалост" и земљу да отвори своје груди и да је прими, како би са својим другом вечно остала заједно. КовачевиКев састав доживео је више издања. У доцнијим издањима промењен му је и језик и величина и на-

слов. Треће издање, које имамо при руци, штампано је без номена Ковачевићева имена а под називом: Пјесма косовског боја 1389. год., треКе издапе, трошком С. П. Еоторанина. Панчево 1879. год. У кратком предговору овога издања вели ее: „Поправљање многих стихова са словенског на наш српски народни језик, држећи се оригинала, то је радња Госп. Вука БрчевиЉ, који се из истине љубави к народности тога посла заузео, још нри другом издању ове књиге". Сем тога, овде је први део Ковачевићева састава сасвим изостављен, а изостављено је и нарицање царице Милице. Са тих промена чинило ми се нотребно да ово издање нарочито поменем. У њему цела песма има око 1640 стихова десетерачких (изузимајући Лазарову беседу за вечером), који су много приближнији народним стиховима, но ипак еа сликовима. Сем превођења на народни језик, у стиховима ниеу чињене никакве знатније измене. * * * Ганије сам, по г. Тих. Остојићу, само поменуо три покушаја која су се појавила приликом прославе пете стогодишњице косовског боја. А сада ћу накнадио ре®еровати о њиховој садржини. Може се рећи да су сва та три покушаја састављена оиако као и Осгојићев — по угледу на Новаковићев састав; т. ј. из познатих народних песама, с мањим или већим изменама, покушавало се да створи једна хармониека целина. Први је од њих: Бој на Еосову на Вндовдан 15. Јуна 1389. У сиомен 500 -годџшњице косовске. По сриским народним ијесмама уз гусле скитио Миливоје Србинић. У Повом Саду 1889. Овај је покушај рађен слободније него друга два. Сам састављач вели: „У овој сам књижици нешто сам испјевао, иешто из разних српских народних нјесама узео; на многим сам мјестима по читаве низове стихова узимао из збирке Вукове и Петраиовићеве, неке пак пјесме преписао до слова". .. Састав има 14 иесама у којима је око 1650 стихова. Прва, уводна песма, и последња потпуно су оригинални производи Србинићеви, а остале су већином склопљене из разних одломака народних песама,' код којих су поједина места препевана и многи оригинални стихови уметнути. Уводна песма почиње етихом: „Кликну вила са ЛовКена сриског"; вила дозивље посестриму с Авале да заједно запевају и прославе успомену: „Кад се наши проелавише иређи (ваљда предци ? | На Косову пољу јуначкоме". .. Њих је слушао из пећине старац Гадован, па моли своју посестриму с Ловћена да му „истеше" гусле јаворове, како би могао проносити славу српску. Вила му даје гусле које је сачувала још од Видова дана, и он с њима иде по „еелима, скупштинама и саборима", и „ту Србину о Косову пјева". У самоме саставу имамо песме: 1. Муратов долазак иа Косово и позив Лазару (по Петран.); II. Лазар се светује с Обилићем шта да чини и сазива војску (по Петран.); у књигама Лазар преклиње во.јводе да дођу на Косово (клетва из Вук. Мус. Сте®.); III. Прикупљање војске (оригинал.); Царица Милица моли Лазара да јој остави једног од браће (почетак из Вук. 45.); IV. Полазак на Косово (по Петраи.); царица Милица зауставља браћу (из Вук. 45.); У. Долазак на Косово (ориг.); Лазар се привољева царству небеском (први део Вук. 46.); VI.