Нова искра

— 84

управо требао да буде кррекција Новаковнћева састава, а нарочито у погледу на раепоред градива, са чега састављач велн да је „у овој књизи много друкчије него код Новаковића". У градиву пак има такође разлике између овог и Новаковићева састава: овде нису употребљене песме „Видање Раванице", „Смрт мајке Југовића" и „Обретеније главе кнеза Лазара", јер састављач налази да се оне „ не односе право на битку косовску" . . . а унотребљено је више него у Новаковића: пети од Вукових „комада" и „Мусић Стешан" (у два дела). И ако састављач вели да су у неговом саставу народне песме „удешене таким редом, да скоро изгледају као једна песма", ипак је и у овом саставу, као и Новаковићеву, доста нразнина, што је природна носледица ограничења само на Вукову збирку, где у косовским песмама нису заступљена сва народна предања о боју на Косову. Ево садржине тога састава: I. „Цар Мурате у Еосово паде" . . . (50., 1.); II. „Полетио соко тица сива" . . . (46., прва половина); III. „Цар Љзаре сједе за вечеру" . . . (45., прва половина); IV. „Проговара Еосовка девојка". . . (одломак из 51.); V. „Славу слави српски кнез Љзаре" . . . (50., 3.); VI. „Побратиме Косанчић Иване" . . . (50., 4.); VII. „Вино пије Мусићу Стеване" . . . (47., прва половина.); VIII. „Истом кнеже наредио војску" . . . (46., друга пол.); IX. „Који оно добар јунак бјеше" . . . (50., 5.); X. „Пошетала царица Милица" ... (49.); XI. „Кад је сјутра јутро освануло" . . . (45., друга пол.); XII. „Уранила Косовка девојка" ... (51., без причања употребљеног у IV); и XIII. „У бој језди Мусићу Стеване" . . . (47., друга пол.). Други од та два састава, коме састављач на издању такође није обележен, јесте: Вој на Косову, сриске народне иесмв о боју на Еосову. Изда/ње БраЛе М. ПоиовиЛа у Новом Саду. Овом саставу није ни година обележена. Има 4 народне несме са 1505 стнхова, без саста-вљачева дометања. Од њих је једна из Петрановићеве збирке, а осгале су из Вукове, и то овим редом: 1. „Лред бојем косовским" (први део Вук. 46.); 2. „Бој на Еосову" (велика Петран. песма, у неколико скраћена у почетку и на завршетку); 3. „После боја косовског" (Вук. 49., с додатком из Вук. 45. — слуга Милутин); и 4. „Обретеније главе кнеза Аазара" (Вук. 53.). Уз овај састав, као и уз Србинићев, штампано је десетак познатих косовских слика од наших уметника у лошој репродукцији.

0 прослави пете етогодишњице косовске штампан је на иољском језику и састав Еоиерницкога: ј?језт зггдз/(!г о Хозоуз^т боји, и> погсут ртеМа&ж, ртез Ј%ус!ога Хорггпк^гдо. Кгакого 1889. Коперницки је, приликом Видовданске прославе 1889., свој сасгав посветио „Народу Сриском", и један примерак послао да се узида у темељ косовског споменика у Крушевцу, као спомен и израз поштовања братског нољског народа према сенима славних јунака косовских. Сасгаву претходи"подужи историски иредговор од Т. Т. Је&а. У Коперницкову саставу има14 песама, које су све прост превод Вукових песама косовских; оне иду истим

редом којим и у II књизи Вукове збирке. Ту су, норед осталих, ушле и обе песие о „Зидању Раванице" (35. и 36.), као и песма „Јуришић Јанко" (52.), али не и песма „Вановић Страхиња" (44). Из Јежева предговора види се да су на преводу иародних косовских песама још пре Копериицкога радили Пољаци ЈЗоНс1ап ^а1г$/{1 и Цотап ^тогз^Г. Први је, у својој „Јрогхуг", штампаној у Лајпцигу још 1852., уз неке друге народне несме српске превео и неколико косовских песама из Вукове збирке. А други је превео све Вукове косовске песме и засебно штампао под именом „Лазарица", у Варшави 1860. год. Немајући при руци њихова издања, навешћемо шта о њима вели сам Јеж: „У нас је на срнску поезију најраније и први обратио пажњу Еазимир Бродзински. После њега упознавали су пољске читаоце са српском поезијом Богдан Залески и Роман Зморски. . . Како Залески, тако и Вморски, учинише погрешку пгго су је сувише попољачили. Њихови преводи, а нарочито превод Залескога, јесу до ситница верни. Но та верност баш и чини да се изгубио оригинални акценат, који је преко иотребан при превођењу ма с којег језика, па дакле и са српскога. Разуме се да им се за то не треба чудити. Наш украјински славуј (Залески) није ни био у Србији. Зморски је прејурио преко ње сам и као трком, те вероватно није ни имао могућности да се уживи у звуке српских народних песама. Он је преводио са српскога као што се преводи с мртвих језика., грчкога и латиискога, очувавши с разумевањем литерарне лепоте, тако узвишене са своје иростоте; али се у њему не осећају они живи звуци народни, којима српски дух трепери". Да прикажемо, на-јпосле, и састав Ђорђа Радића, који је штампан на маџарском језику: }\1доте%г1 ј)а/о/( (Еосовске иесме). 7{асЛсз (Јубгду1о\. 2ош1)ог, 1882. Радићев састав има подужи историски иредговор, за који писац вели да га је израдио по Калају и Мицкијевићу. Штампан је у лепом издању и има 68 страна велике осмине. У саставу има 12 песама у десетерачком стиху. Прва је превод песме „Женидба кнеза Лазара" из Вукове збирке (II, 32), а остале су све прост превод песама Новаковићева сасгава, од којих је изостављена само песма „Смрт мајке Југовића".

*о-

С ДРВЕТА ЈЕ ЖУТО

дрвета је жуто опадало лишће Када, чедо, познах ја лепоту твоју, Венуло је цвеће, о, зато сам, мила, Закопао и ја свелу наду своју. У самотној ноћи моја душа јеца, И умире срце са бола дубока Проклињући судбу и час у ком виде Твоје усне рујне и два плава ока.

Тебе не смем клети ! Твоја душа чиста За тајну судбине није могла знати ;