Нова искра

- 210 —

остале тице угледају иа дану, и оии срчани напади на бедну грешницу, која мора сад под ударцима крила и кљунова да испашта своје грехе које је починила својим силиим непријатељима у гнезду и животу. Од осталих сова, кукумавка и Лук имају иеке особите гласове: у кукумавке је више сличан хукању или маукању а ћук јасно и меланхолично отегне своје Ку—у—«, у кратким паузама. Овај глас по ноћи и немој гауми доиста утиче на слушаоца меланхолично, чему на сву прилику доприноси колико особина гласа толико и ноћиа тишина. Овом иоћном друштву придружује се још сем других тица н козодој или помракуша. Ова ноћна тица одликује се својим јако разјапљеним ждрелом, откуда је можда дошло мишљење и веровање да она сиса козе. Лаким али нечујним летом полеће козодој с гране на грану грабећи изванредном прождрљивошћу разне ноћне инсекте, таманећи их немилице. Могли бисмо набројити још коју од ноћних тица, али све су мање познате него досад споменуте, а довољно је и овим показано како оне живе ноћу. Сем досад побројаних животиња, које се крећу по ваздуху, имамо још неке које се крећу по земљи и траже већином лова по тамној ноћи. Од њих ћемо споменути нашу отровну змију шарку. И ова змија, као готово већина отровиих змија, живи ноћу, и ако се по некад виђа и дању гдо тромо лежи на згодноме месту — али чим наступи ноћ одмах и она оживи и невероватном хитрином гони мишеве и други свој лов. Ова змија није у нас тако многобројна као у севернијим крајевима Јевропе. Од нижих животиња има доста буба и лептирова који излећу у сутон или лете само по поћи. Кад у почетку пролоћиих првих дана пођемо каквом рудином, опазићемо како нас облећу бубе жућкасте пли отворено мрке боје, које испред наших ногу излећу из округлих рупица по ледини. Оне се зову жујке а ие мајске бубе као што их већином ногрешно називају. Жујке се појављују обично при крају марта, лете дуго по сумраку и оне су прве међу нролећним бубама, али су и прве жртве ноћних животиња које се у исто време дижу из свога зимскога сна. Мало доцније од жујака иојављују се многе друге ноћне бубе, од којих иајвише надају у очи носорог и јеленак. И ово бубе лете махом у сутону и лете брзо зли не дуго, него обично ударају о какав предмет и падају на земљу. При лету зује и тако се лако излажу нападају својих непријатеља, али њихова тврда крила и бодљикасги израштаји чувају их бар од великог броја оних животиња које со хране инсектима а нису у стању да скрхају тврду кору тих већих буба. Еад већ ноћ падне и звезде заблистају на пебу или је оио нокривено облацима, онда се појављују једна за другом многе ®оле ноћних лептирова. Они облећу цвеће које својом бојом и у сред ноћи пада у очи, и то је поглавито бело цвоће или какве друге јасне, приметне боје. Ови се лептирови доста успешно ирикривају од својих непријатеља већином својом тамном бојом а и тиме што ређе излећу по месечиии, него само кад је тамно и облачно, па опет нису потпуно обезбеђени од оштрих чула лиљака, козодоја и других животиња; а могуће је да опстанак ових ноћних инсеката спасава баш њихов ноћни живот, јер на сву нрилику њихова можда слабија плодност била би узрок да их што пре нестане, кад би живеле дању и тим биле изложене већој опасности.

Имамо да епоменемо још једну животињицу, која утиче на нас врло пријатно и радо је пратимо погледом кад по ноћној тами као светли сићушни драги каменови заблистају по тонлој летњој ноћи. То су оне светле бубицо које по благој, тихој и позној ноћи просијавају тренутно као мајушни метеори или блиставе звезде у бескрајној васиони. Светлост је њихова као и светлоет метеора или сјајних звезда. Оне се зову по разним крајевима нашим разно: у Србији се зову свитци, у Олавонији свитаљка, у Дубровнику свијетњак , у Хрватској креснице. Стари Римљани звали су их летеће звезде (8М1.ае уокп^ев). Оии се дижу иоћу из влажне росом орошене траве и крстаре по ваздуху заблиставајући и гасећи се на махове или светлећи као драго камење по трави. Ми их посматрамо са задовљством, али се у исто доба питамо: на што ће овај сјај тим сићушпим бубицама? На што ће им блесак кад сзе остале ноћие животиње, које нису у превласти, гледају да се што више прикрију од непријатеља — и својом мрком одећом и својим летом и ходом, који је у многих сасвим нечујан а ове мале бубе, противно свему овоме, својом светлошћу јасио показују где су. На сваки начин ово светлуцање њихово иеће бити без циља, него ће бити смер светљењу или да се нађу полови или да се негхријатељ изиенадном светлошћу заплаши. Али ма како да је, једно је истина, да је светлуцање тих буба једна дивна појава у тонлој, тихој и мрачној ноћи, и ово је нашло израза у многим старијим и новијим песничким производима. У тропској Америци има много већих и сјајнијих свитаца иего што су напга, и тамо их зову Туку - Туку. Они тако светле да залуталом путнику у шуми служе за светило. Ово је слаба слика наших ноћи, у којима је живот тих и нечујан по изгледу, али је у ствари борба за опстанак онако исто силна као у сред белог дана, само што јој иоћ даје више тајанствености; она је доиста у целоме и невидљива и нечујна, сем у зимње доба кад огладнела вука гони глад или л,убав на дивљи лавеж који задаје страха ситиијој животињи а и човеку иије ни мало мио. Али све ово ишчезава пред иоћним животом у тропским прашумама, који А. Хумболт описује овако: Ниже мисије Санта Клара провели смо ноћ, као обично, нод ведрим небом, на једној пешчаној ледини, крај обале Апуре, коју је граничила блиска непроходна шума. Имали смо доста муке док смо нашли сувих дрва за ватре којима се по онамошњем обичају оикољава сваки бивак иротиву иасртаја јагуара. Ноћ је била блага, влажна и месечином обасјана. Неколико крокодила нриближило се обали, како ми се чини намамљени ватром као раци и понеке друге водене животиње. На побијеиим веслима у ледину биле су окачене паше мреже за спавање. Около је владала дубока тишина и само се чуло хркање речних делФина. — — — — — — — — — — Око 11 часова иоћи настала је таква дрека и врева у оближњој шуми да нисмо могли више ни помишљати на буди какво спавање. Дивља рика тигрова проламала је шуму. Међу многим гласовима, који су у једно време брујали, могли су Индијанци да познаду само оне које су поједиице у кратким паузама слушали. Чуло се монотоно мушко дрекање мајмуна дрекавца, њискав и фиио пискав тон малога санају, потмро кречање пружастог ноћног мајмуна, непрекидна рика великога тигра, иугуара, или безгривног американског лава, некерија, ленивца