Нова искра

198 —

жила прво Келте а доцнија Романи долази од имена келтскога \Уи1ск, што још живи у имену иокрајине енглеске „ \Уа1е8". — Власи били еу дакле с почетка у Далмацији романски становници градова, а доцније су називали овим именом, које се с временом нревргло у погрдно, само сељаке. Још доцпије називали су их грчки господари, било ради боје њихова одела, било из другог којег узрока грчким именом Моровласи (/шу^од). Оно непријатељство, с којим становници поморских градова далматииских зазиру од Влаха, осећају и ови према градовима и становницима обале, које зову Бодули. Истина је, да се разликују и језиком и ношњом и обичајима и карактером брђани од поморских сгановника. То се види такође из Скламерових ироничних речи које се читају на 6. страни вегова говора противу Ловрића. Онвели: „Ја сам ваш земљак; истина је, додуше, да сам имао несрећу родити се и васпитати иа једном отоку кварнерском, па зато и осећам, да сам иижи од вас, што сте Морлак а зато наравски племеиитији, храбрији и бољи од мене." — На страни 50. првог свеска ириповеда Фортис, како је један свештеник у Падови јуначио једног морлачког војника иа самрти: „Храбро, господине Бодуле". „Чуј поне" прекиде му војник реч: „не иазивљи ме Бодулом, иначе, Бога ми, зло по тебе!" Становници Котара (Задра) понајвише су плавокоси, модрих очију, широких образа, пљосната носа. Таки су такође и становници Сињскога и Книнскога ноља; а Вргорачки су косе кестењаве, лица дуга, боје зејтињаве и лепа стаса. Котарски Морлаци су учтиви, кротки; Вргорачки дивљи, храбри, подузетни. 0 њима приповеда се ова значајна анегдота: „Дошао јодан неваљалац на пазар. Један сиромах бијаше купио котао, па док се разговарао с једним својим познаником, оставио је крај себи с једне стране котао, а с друге сво.је бреме. Међутим пристуш* к њима једаи човек из Вргорца па метне котао онога сељака себи на главу па мирно чекаше, док се онај по свршеном разговору окрете и примети да је нестало котла. Најпосле запита онога што је био метнуо котао на главу: да ли знаде, ко му је однео котао ? А овај одговори отворено: „Није то мој посао брате; али требало је метнути котао на главу, као што сам учинио ја, па ти га не би нестало." Највећа опасност, која може задесити путника, јесте од многих хајдука што се скривају по пећинама и шумама иепристуначних брда. Али ко хоће да нутује безбедио, треба да најми неколико ових поштењаковића који нису кадри да те издаду. Ништа, што су хајдуци; ако се познаш с њиховим жалосним стањем, увидећеш, да више заслужују да им се смилујеш, него ли да их осуђујеш. Јао си га становницима поморских градова, кад би хајдуци доиста били зли људи. Они се потуцају као вуци, вазда у страху од заседе, изложени временским иепогодама, често без потребне хране, тако да су присиљени живети у досаданим, ненасељеним крајевима. Обично отимају само које говече, да набаве меса и коже за опанке. Понајвише их глад тера у куће насгира, те силом воде што им се драге вол>е не даје. Смелост ових хајдука једнака је са њиховом бедом. Четири хајдука не боје ^^шгастн поворку од 15—20 Турака, и обично их нагош№«!, бегство, а они воде нлен. Ако који хајдук допадне руку пандура, они га не вежу, као што раде код нас пандури; него му одреше гајтан од чакшира, те тако не може бежати, јер би се морао спотаккути о снуштене чакшире. Већина хајдука сматра себе чесгитим људима, и ако су се омрчили турском крвљу. У тој ствари много су им криви њихови све-

штеници, пуии народнога заноса и предрасуда, који потпирују непријатељство против Турака, „синова сотониних". Насдпе1; мисли, да су остали брђани српски називали своју браћу приморску Морским Власима, пошто су се овн последњи били помешали са романским или влашким првашњим иасељеницима римским. Морлаци су по Нас(јие1-и снажног стаса и лепих образ^. Начин њихова жинота доноси собом, да су људи у лицу гарави, а женскиње много блеђе, плавокосо и плавих очију. Носови су им често тупи, а многи наличе Римљанима. Сакате људе врло ћеш ретко иаћи; умиру од старости, јер живе нриродно. Кад оболе, употребљавају домаће лекове, и ма да има по који врач у поморским градићима, ретко траже његову помоћ. Морлаци су гостољубиви, истрајни; лакомост није њихово обележје, убијство и крађа цветају у брдским покрајинама, где међаше туђе државе, и где су верске распре повод најљућој мржњи. Такви се људи називљу хајдуци. У Угарској зову се хајдуци људи који чувају путнике, а исто су тако у Хрватској нандури страже; а речи хајдук и наидур значе такође убојице и разбојнике. — Треба имати иа уму, како су у оно доба војници као главни задатак сматрали лупештво и плен. Зато су постала имена војиичка у различним језицима такође имена разбојника. Тако не значи само српска реч „хајдук" неку врсту војиика, него и разбојника, већ имају обоје зиачење и немачке ВргезздезеИе, и Талијански тазпаугего, угарски хусар (из гусар = согваго). Пандури се називљу но српском селу Пандур у Будимнештанској жупанији. Момци из овога села храбро су се борили под заповедништвом једнога харамбаше, а доцније у наследном аустријском рату иод баруном Треиком стекли жалостан глас. (Јапив Раппошиа. I. ст. 283.). Свакако, хајдуци свој посао оправдавају по оној пословици: „ко се ие освети тај се не посвети". Кад се Фортис једном упутио са својим нријатељем Јулијем Бајамонтом у Биоково, овај се устручавао ићи с њим у горе. А Фортис хтеде отићи сам, уверен о честитостн ових хајдука који су постали у многим случајевима хајдуци више ради грабежљивости којега чиновника него ли ради збиљског злочинства. Фортис оиисује даље моралне и домаће чедности у Морлака. Искреност, поузданост и чедност ових добрих људи и у свакидањем животу, као и у уговорима, заведе их кадшто до просте лаковерности, којом се вешто служе Талијани, па чак и домаћи становници приморја, тако да је на место тога наступило неповерење и сумња. Зато им је као највећа псовка Пасја веро и Лацманска веро. У иркос злим искуствима ииак Морлак гостољубиво отвора своју кућу туђинцу и труди се да га подвори што најбоље може, а никад не тражи, већ много пута и одбија сваку захвалност. На овом месту Фортис се сећа војводе Првана у Кохорићима, који га је врло пријатељски подворио и испратио из своје куће све до Неретве, а не хтеде узети ни иаре. Фортис вели, да није иикад дотле био толико дириуг, а и не нада се да ће икада бити путујући по Италији. Однео је собом и слику овога честитога човека и једне његове нећаке у красним одорама, што се врло одликују богатством према одећи осталих Которана Задарских. Само треба, вели Фортис, с њима посгупати људски, па они брзо постају искрени пријатељи. А дов се Фортис не може нахвалити гостољубља морлачкога, искусио је горко разочарање код једног попа у Жерновици. Пео се био са својим пратиоцем и тумачем, ио сунчаној жези, до села па замолио попа да му покаже црквицу; али на неколике молбе иоп јс само одговарао „Нећу..."