Нова искра

— 200 —

Ова неуљудност отворила је речитост Фортисову, те је јогунастога попа српски опсовао до зла бога (II. стр. 60.). Кад дође Морлак с пута у кућу свога гостољуба, пољуби иајстарија кћи, или ако има у кући невеста, дошљаку руку, чим сиђе с коња. Туђинцима неће лако учинити ову женску пажњу, већ се крију млађе жене и девојке, јер су ваљда искусило увреду гостољубних дужности; могуће је, да су утицали на ове обичаје и строги назори суседних Турака. Неискрени су Морлаци бивали према Фортису само кад је од њих тражио, да му покажу записе на старим каменима. Морлачки становници пре пису рђаво поступали са записима, кад би их орући или конајући наилазили где. Али од како су били силом гоњени да вуку до морске обале неколико каменитих ступаца са својим воловима, без оштете, од тада се заверише противу свих записа и једва дође камен на видело, а они га мотикама и кукама разбију или још дубље закопају. (I. 35). Да су иначе с Фортисом по некад и шале збијали, јасно је из оне приче на страни II. 79. где Фортис каже, да га је један човек сасвим озбиљио уверавао, да има код њих у језерима један длакав род риба, али да их је тешко уловити, јер су све на дну језора, па би се вода сасвим замутила и укварила, ако би ту рибу из ње вадили. Докле год има хране у селу, не мањка ни сиромашним суседима, па зато ни један Морлак не моли путника за милосгињу. Они драге воље сами понуде зажареног путника хладним пићем и својим сељачким јелом. Али правога госкодарства и екоиомије пе разумеју Морлаци. Они потроше, кад им се деси прилика, у једној седмици, колико би им било доста за више месеци. 0 слави, код женидбе, кад им дођу у кућу родитељи или кумови, часте се без мере. Зато нак треба да штеде на оделу; кад их задеси киша с новом капом или здравим опанцима, они скину капу и изују опанке, да им их киша не би одвише брзо покварила. Тачност је Морлакова савршена. Ако му није могуће у одређено време повратити узајмљени новац, он се упути своме повериоцу са маленим поклоном; па ако се то понавља више пута, плаћа два пута више, него ли што је био дужан. Пријатељство је врло постојано у Морлака. Они су учинили од њега некакав верски обред који се врши пред олтаром. Оловенски обредник има нарочиту молитву којом се два пријатеља или две пријатељице, уз присуство читавога народа, побратиме или посестриме. Фортис је сам имао ирилику гледати тај обред, кад су се две девојке посестримиле у цркви Перушићској. Оваква пријатељства пе врше се више тако свечано између људи и жена; у старо пак доба било је то свакако обичајно, како се то види из песме Радослава краља: „Дозивље га вила посестрима, с Велебита високе планине: Вло га сио, краљу Радославе, Ето на те дваиаест делија". — Дужности су оваквих побратима и посестрима: међусобно помагање у свакој невољи и погибли, и освета неправде нанесене побратиму. Они ово терају чак дотле, да сами траже прилике да ноложе живот за пријатеља. Ако се појави између побратима неслога, то све село расправља о томе. То се у новије доба више пута догађа, како мисле стари Морлаци, ради дотицаја с Талијанима, од којих су се навикли преко мере нити вино и ракију.; а наш рђави пример (т. ј. Талијана) узрок је неслози и трагедијама, као и у нас. Али ако су пријатељства њихова света и трајна, то су и мржњо њихове неугасне. Оне се баштине од оца до сина, а мајке пе заборављају- опомињати несташну дечицу, да освете свога оца, ако-је био по злу удесу убијеи; за

то показују синчићу крваву кошуљу или нушку убијенога. Сви мисионари овога света не би били кадри искоренити ову освету. Освета и иравда у њих имају једно значење. „Ео се не освети, тај се не посвети". У овом језику реч „освета" значи „посветити". Старе мржње породица и личне освете пролевају крв после миого и много година. Ако је убијени Морлак припадао јакому племену, онда мора убилац да се уклони у туђе крајеве бар за неколико година. Ако је био срећан или вешт, па је избегао своје непријатеље и ако му је још пошло за руком да сабере нешто новаца, онда моли да му се опросги и зато добија неколико добрих људи који посредују између оба племена или братства. У одређеии дан дође убилац у скунпггину, пузећи ио земљи, с пушком или ножем око врата, чиме је био извршио убисгво. Онда се пева слава убијенога н кадикад потпири опет мржња нрема убилцу, на му каткада збила ставе и оружје под грло. После многога затезања, ииак се склоне да опросте проливену крв за новчану глобу, а после обреда скупе се па се часте о трошку убилчеву. Бистроумност и подузетност номажу Морлаке те се избављају из сваке неприлике. Они веома вешто рукују оружјем; за чудо су вешти у трговачким пословима, па чак и одрасли врло лако науче писати и рачунати. Приповеда се, како су у почетку овога столећа (то јест 18.) морлачки пастири крупно учили дебелу књигу хрпшћанске науке, коју им је нанисао свештеник Дивковић и штампао више пута у Млецима босанском ћирилицом. Вигае пута се дешавало, да је парох, вигае побожан него ли учеи, у нркви причао коју причу из Светога Писма, али друкчије, него ли како се десила у истини. Тада би повикао који између слугаалаца: „Није тако!" А да се то не би више понављало, покупили су попови све књиге којих су се могли дочеиати. Хнтрипа овога иарода јавља се често у бистроумним досеткама. После последњега рата Републике Млетачке са Турцима био је присутан један Сињски Морлак, кад су се измењивали заробљеници. Млечани давали су вигае турских аскера за једног млетачког Официра. Један Турчин приметио је поспрдио, како му се чини, да Република Млетачка слабо пазари. А нага Сињанин одговорио му: „Знага, чооче, наш кнез радо мења неколико магараца за једног доброг коња." Али уз ове подобности имају врло несавршене појмове о ратарству и сгочарству. Томо су криве верна оданост старинским обичајима и непознавање новијих корисних начина у земљорадњи и модерних алата. Н»ихова стада много нате од глади и студени. Они ирпправљају масло и сир како тако. Уметност терзијска ограничена је на ненроменљиви крој из старога доба. Умеју бојадисати. Црну боју приправљају из јасенове коре, жуту из пуцалине итд. Све жене морлачке умеју вести и плести. Ова вегатина види се особито у назувкама, а Талијанке у том послу не знају им подражавати. У иекојим месгима Морлаци се баве и лончарством. Мање угодно него Фортис, суди Францус Савзез, који је издао године 1798. књигу ,Доуа§'е рТогездне с1е 1' Мпе е <1е 1а ВаћпаУе." Он каже, да су Морлаци лажови, којима ћега тегако пара наћи. Вели, да се Морлаци често опијају. Ове потваре већ је Фортис као такво означио, а и Насдие! у своме делу вели, да се опијају Морлаци врло ретко, а томе је поглавито узрок, пгго је пијанство најмање рашнрено у оним земљама где -роди винова лоза; па да су можда брђаии морлачки у већој мери нодложни овомо злу, него ли они што обитавају ближе обале.