Нова искра

— 254 —

то доиустити.. . Ја пас молим, једном речи, за ирапо да ?кивим с тт.ом као да сам .јој старији брат. Ништа иије чистије од такве љубави." И он говори истину, и мајка то осећа. И због тога, после једног тренутка узбуђености и онирања, видевши да Симона воли Жака, дајој тај .платонски брак" збиља може донети идузију и веру да ће живети и да би је непристанак без сумње убио, прима руку тога милостивога блазиранога човека. Све би ишло добро, и драма би била врло морална, да мала Симона није имала једну сестру, сестру од другога оца, врло здраву, доста занемарену од њене мајке: жалосну и здрављем напредну Марту. Жак, сит жена, и мислећи уосталом .једино на лепо милосрдно дело у коме је налазио задовољства, није ни обратио пажњу на ту лепу девојку. Али је Марта могла веровати, међутим, да он ради ње долази у кућу. Тако је и сама Симона мислила: „Због кога би иначе долазио? Он те воли, ја сам у то уверена. Уосталом сад ћу говорити с њим, и видећу." И Марта је отишла у своју собу сва дрхтећи од наде; и кад] се вратила, Симона је била заручттица Жакова! И онда јадна Марта, мислећи да ју је њена сестра издала, није могла да задржи свој гнев и очајање; али се зауставила, обузета изненадним сажаљењем, чим је Симона пала у несвест. Јер у самој ствари она није рђава. Бар није то још. Нико, ка?тсем вам, није рђав у овом комаду. Еле, Жак од Тиевра узима своју болесницу. Симона је срећна. Жак, као што је обећао, поступа с њоме као с дететом; она мисли да је то брак; све јој је боље, и изгледа да се наново рађа и оживљује. Марта, све већма заљубљена у Жака, вене с тугом на срцу гледајући ту срећу за коју мисли да јој је украдена. И збиља треба признати да мала Симона није била сасвим лојална и да је мало радила, у свему овоме, с оном страшном и уосталом тако опростивом себичношћу болесника... Тако да најзад, једнога дана, кад Симона говори врло неопрезно о својој срећи, Марта, бесна од љубоморе и очајања, на ужасан начин нападне на јадну малу и бесно је прекори због њене издаје .. . - Симона, преплашена, умало се не угуши; Жак је носи на њену постељу и, док је мајка надгледа, враћа се Марти да је казни ... Он почиње врло добро: „Знате ли како је грозно ово што сте урадили?" Али авај! Жак није светац. Он види ову лепу девојку која се превија од страсти, која га проклиње и која га обожава у исто време, и која дрхти од грознице, и која га преклиње да јој опрости, и која му обећава да ће отићи: „али не док га бар не види још једанпут"! Жак би требао да отиде, и, инак, остаје ту, узбуђен, заинтересован и против своје воље тим љубавним лудилом. Он говори отприлике оно што и треба да говори; али греши што диже јодан шал да га пребаци преко рамена Мартиних, и пгго јој гледа у очи, и што прима — ох! из сажаљења и без рђаве намере, — последњи састанак који му она заказује за довече. Мало од онога што је био, мало од некадањег сладострасног човека буди се и креће у њему... Он, ноколебан. одговара, — као да хоће да се отараси те луде, и не мислећи сувише на оно што ће све изићи из тога: — „Онда, до довече!" Али Симона, која се дигла из постеље, узнемирена што јој муж није крај ње, чула је његове последње речи, видела је како меће шал, видела је Марту како страсно љуби руке Жакове.. . И она је пала на земљу полако, мртва, као какав нежан покошен цвет. И морал је приче да је једном сладострасном и радозналом човеку веома мучно да буде сасвим добар, да делима буде добар; да Жака упропашћује то тпто предузима једно милосрдно дело чисто јеванђељско с душом која није нимало јеванђељска; да ће какав некадашњи дон Жуан, или просто дилетант, имати у себи врло слабе клице светога Винчента де Пола; да човек може причинити много зла кад у његовој доброти има сувитпе духа, извештачености, тајног задовољства, ако се уопште то све још може звати добротом; да се истинско милосрђе, сасвим нросто и које повлачи заборав самога. себе, мало може сложити с филозофском одвојеношћу од ствари једнога човека за кога је свет, пре свега, представа; да... не знам ни сам шта даље, и више во.тим да узмем од доброга доктора Доливеа неколико његових речи: „У вашем милосрдном делу има нечега сувише извештаченог, неке себичне радозналости...

и то се пе може добро свршити ... Ви не можете учииити оно што кажете а да не лажете од јутра до вечери и од вечери до јутра... Играти с тим дететом тако савршено невиним комедију о којој сањате, то ми изгледа увреда природе и љубави, и ја се бојим да се љубав и природа не освете ..." Само, добри доктор чини ми се овде мало строг. Мени не изгледа тако немогућно да дилетантизам и права доброта не могу заједно постојати ... Имајте у виду, уосталом, да се, у току драме, осећање радозналости умањује код Жака, да његова наклоност спрам Симоне постаје све искренија и дубља, и да он убија то дете, пошто му је био утешитељ и спаситељ, једним несрећним случајем који збиља није могао предвидети. Његова слабост у једном рђавом тренутку има, ван сваке сумње, страшних последица, али се, на крају крајева, довољно оправдава сама собом. Да Жак није имао свастику, он би учинио најленше дело на свету, зар не? И онда не би било никаквог „м.орала приче", и Платонски брак био би само једна нежна драма која иобуђује да се мисли овде онде о милосрђу и дилетантизму. Ништа више. Ово је што сом вам сад иснричао главна садржина драме у њеном носледњем облику, који је највише ублажен; али, још једаннут, то није облик који су процењивали критичари. Могуће је међутим да сам се ја преварио, и то иа два начина. Моја прва грешка била је што сам мислио да у идеји Жака од Тиевра нема готово ничега необичног, да се његово понашање и његова осећања даду врло лако схватити, да су врло јасни, врло прости и да се према томе могу одмах примити. Како не бих мислио тако ? Ја со сећам врло добро да сам сам снивао сан Жаков, и то сасвим нехотице, пре дванаест или петнаест година, поводом једне девојчице с којом сам се сусретао у „породичном нансиону" где сам се хранио. .. И, без сумње, то је био само сан, ствар лепа да се метне у стихове (ја. сам их писао тада, и ако, каквим чудноватим случајем, знате моју прву свеску, наћи ћете тамо један сонет с насловом: РММзгса) ; али збиља није ми изгледало да је тај сан тако бесмислен и тако неостварљив. Нарочито, није ми изгледало да је неморалан. Ја сам, истина, ставио у то уображено милосрдно дело мало кокетерије и тајног задовољства као и Жак у своје; али, ако ми се чинило да је го „лепо да човек учини", чинило ми се тако једино, и пре свега, под погодбом да остане сасвим чисто. И изгледало ми је доцније да би човек од четрдесет до четрдесет и пет година, који је много проживео, и који је мало уморен, али не покварен (такав је мој јунак), био личност најзгоднија да се не удаљи од те намере потпуне чистоте. Можете замислити како сам се зачудио кад сам видео гдс окривљују Жака због садизма. Садизам Жаков чини ми се да је проналазак загрејаног мозга и мало недантне неморалности неколико гледалаца. Друга моја грешка била је тттто сам мислио да идеја смрти није тако тужна да се то не може иоднети. Јер, одавно и по савету ФилозоФа и светаца, та се идеја меша, код мене, готово у све друге. Ја сам безазлено замишљао да ће гледање једне младе болеснице, која је у ствари срећна за време више од половине комада и коју тек на крају задешава грозна, али брза смрт, побуђивати меланхолију врло благу, врло дискретну, никако толику да човска мучи. Изгледа да није тако; и, док ме је један критичар оптужио због вампиризма, други ме је, исто тако снаашо, окривио због „свирепизма". Укратко, ја сам мислио да нанишем једну драму јасну: нашли су да је неразумљива; мислио сам да напишем једну драму нежну: нашли су да је грозна. Само, ја то понављам, оно што се нашло да је грозно и неразумљиво није облик који је изнет прод нублику на првој представи: то је облик ранији. Јер је било три узастопне верзије Платонскога брака, и то без прераде текста. Има једино мало мање текста у другој него у првој, и много мање у трсћој него у другој. То је све. Г. Жил Кларти забављао се покаткад, за време проба, да тражи наслове за мој комад. Он их је налазио миого