Нова искра

— 285 -

шевну енергију. II многи од бољих мисдилада слоненских ве РУЈУ У та Ј замашни задатак словенских пдемена. Верујемо и ми у њега! Верујмо и снагу своју развијајмо да тај задатак и остваримо!... Ако хоћемо да први и најсветлији дистови људске историје у будућности нама нринадну, морамо то засдужити предузимљивошћу нашега духа. За „сдовенску идеју" већ се не може казати да је мдада. Она се развија више од једнога века и већ је достигда високи стадијум развића. Где? кад? и како је словенска идеја никла? то не могу овде износити. Да то изнађсм н раснравим ја небих смео на се ни примити. Ја сам рад на овом месгу изнети само једно име код нас мадо познато; рад сам ироговорити о једном песнику, који је још пре Еодара сдовенску узајамност у појезији обрађивао. Тај песник. а рецимо и предходник Коларов, зове се Антоније Марек. Градиво о животу и раду његову узимамо у гдавном из Вдчскових Бејт безке ШегаШгу. Аитонијс Марек родио се дссет година раније од Кодара, даклем 1785 године, у Турново, варошици која се налази у северној Чешкој. У 16 години живота дошо је на Фидософске студије у Праг. У то време (1801 г.) јозеФински либерадазам устунаше већ пред накострешеношћу катодичкс реакције. Но ипак бејаше на ирашкој универси, неколико проФесора, који живљаху још у традицијама либерадисгичким из времена владавпне ЈосиФа II. Да иаведемо само некодико важнијих имена, чијем је утицају нодлегао и млади Марек. То бејаху Сајбт, Мајзнер и Корнова. Нарочито је био њихов утицај знатан на редигиозне мисли Марекове. Захваљујући том утицају Марек кроз цео живот остаје деист-рационадиста. Један од именованих проФесора, Мајзнер, писаше своја деда са богатим и углађеним стилом, виландовским, чему се и Марек од њега поучио. Оставивши 1804 г. Праг и прешавши у Ллтомјержице на богословске науке, упознаде се Марек с' Јунгманом с којим се за увек спријатељи. Оданост његова к Јунгману бејаше велика. Жељаму је била „с његовим (Јунгмановим) осећањсм осећати, у његовим наукама живити, његовим очима у ширину и дубину словенских народности гледати." С Јунгманом зајсднички се учио," заједнички с њим излазаше на шетњу и прављаше излете. Остао је с Јунгманом у трајној преписци литерарној од 1807 г. (кад је оставио Љтомјержице), па кроз пуних 40 година, све до Јунгманове смрти, Марек није много песама написаб; све њогове песмс уишле би у један омањи свезак*). Па ипак што је написо од великог је значаја, јер у својој појезији обрађује оној мисаони свет у који ће неколико година нозније ступити и Јан Колар. У њему Влчек види неносредног предходника Кодарова. Мисдим да би за Србе бидо од мале вредности описивање Формалне стране Марекове нојезије, зато ја ту страну и нануштам и ириступам одмах кратком излагању идеје, којом дишу песнички радови Марекови. Највећи песничкн нроизвод Мареков је „песничко писмо" упућено Јунгману. При читању тог иесничког иисма, познајсмо Марека као нриврженика јозеФинског либералисма. Ту се оштро осуђује и насилничка реФормација (чешки табори у двојестим годинама XV века) и насилничка противу рсФормација (Ведогорска битка 1620 год). Марек се управо хвали како је у неповрат отишдо таборско пустошсње; пева, како јс бедогорско земљиште некад заливено и обојено чешком крвљу опет поцрнило и добило старо обличјс: нада се да је и Лојо.лина (Јесуитизам) поплава за увек одстрањена. То је и сувишна хвала за век који смо управо предали историјском суду! Из тог што наведосмо можемо судити, да је Марек био песник — хуманиста, и то најчистијег зрна. Доба у којем је Марек своје песничко писмо писб, бејашс неутешно за Сдовене: Балкански народи чамаху под турским господарством, Пољска, раздељена, Чеси се копрцаху под превлашћу немачком а и остадих Сдовена аустријских бејаше бедан подожај, једино Русија бејаше сидна и слободна, на се није чудити што у њу песник све својс наде полаже. Марек је био топли русоФил а то русоФилство М У Ј е У ДУ Ш У усадио Јунгман. Он слави Русију као једину *) По множини песничкијех радова у некодико се изједначује с нашим првим лиричарима, Дуком Миловановим и Јованом Дошеновићем.

заштитницу потдаченог Словенства. Ои на истоку диди прави дух славије, види тамо пространу руску државу; види Словене где живе својим животом, обрађујућн мирно своја ноља и просецајући вадове Црног и Северног мора својим дађама. По убеђењу иесникову, Руси живс а осгали Словени пропадају. Нас Чехе (узвихује песник) мрски Тевтон убија и гњави, на једној страни, а на другој, браћа наша, бедно живе међу Отомани; раскомадана је држава краља Светоилука а ратоборним Србима у борби с Турцима већ мадаксава .јуначка рука. Песник готово неверујс у силе остадих Словена, па стога и види у Русији спаситељицу свију њих. Све нам је отето, само нам још: »Жезло Руриково није истргнуто, Оно је предурало и насиље татарско круто, Још и данас стоји Москва престоље старославно, И градови Иетра Великог одољевају непријатељима сданно...« Песник са заносом нам прича, како Русија царује и влада над грдним нросторијама Европе и Азије. Марек се нада да ће једина самостална држава словенска, Русија, са самим својим егзистовањем и моралном силом ојачати све остале словенске народе и у њихово.ј слабости и нссамостадности дати им потпоре. Руска и осталих Словена просвета и језици, извојеваће себи поштовање, као што прориче немац Шлецер. Сдовенсгво ће себи онако иоштовање у Европе изнудити, као што су га већ изнудили Добровек, Копитар и други. Марек је имб пред очима велики идеал „ујсдињење Сдавије," неваше, да остварење тог идеада само, може угасити његову тугу Ако се Чех није био у стању одржати као Чех, — он ће се бар нод културном и језичном заштитом руском одржати као Словен. Тако је далско Марск запливао у простране русоФилске воде! Тако сидну накдоност к русоФилству однеговао је код Марека Јунгман. Јунгман је неуступљиво проповедо да ће руски језик прогутати све остаде словенске језике. То веровање словенске довело је Јунгмана тако дадеко да је чак и у угушењу нољскога устанка г. 1831 видио корак у нанред да руски језик постане свесловенским језиком! С тим што је довде речено није нам намера била порицати да у Марековим песмама нема и локалног чисто чешког, патриотизма, Има га. Тај натриотизам чешки исказан је најснажније у другом Марековом овећем песничком раду: „Носланици к Јунгману," написаној 1817 г. у Фебруару, а печатаној тек 1820 г., пошто је цснзура нешто из ње прецртада. Та песма је потекда из реминисценција песникових на Литомјержице, где се с Јунгманом здружио и поверљиво општио. Песник се сећа красних дана, које је са својим пријатељем проводио, сећа се шетњи, разговора и других милих успомена које му је у души — веома разнолика околина литамјержицка оставила. Али у иесми песник заилази и у прошлост чешку, и опева давна славна времена: досељење чешке у данашње земље; њихов ондашњи живот, државно уређење. Ту се описују обичаји из старих времена, културно развиће чешко, културни зенит, који су Чеси достигли у средњем веку и т. д. У песми није пропуштено ништа што Чехе у прошлости уздиже и што их ставља на заједничку ногу са осталим великим цивидизованим народима. Из свега што налазимо у „Посланици к Јунгману" изилази: да је ту песму нанисб, прави патриота, одушевљени Чех, надахнути Словен и прави, некористољубиви љубитељ народа свога. Песник баца поглед на цеду, многим бојама измадану историју чешку, почев од аутехтоничке, патријархалне владе земаљске, па све до времена кад су чеси изгубили своју самосталност, коју су вековима јуначки бранили од сграшних и неномирљивих противника, не само њихових, већ у опште словенских — од Немаца. Упоређујући прошасту сдаву и живот са оно временим (кад је песник живио и певао) пропадањем. мртвилом, иесник неутешно тужи благосиљајући прошлост славом искићену а проклињући садашњост малу и слабошћу испрљану. Марек се немогаше ослободити од сентиментадног романтизма, коме нодлегаху у његово време готово сви књижевници словенских народа. Крај спева; Посланица к Јунгману веома је интересантан а и иоучан за свакога ко хоће да се словенски мисли и осећа. Песник се буни и оштро осуђује оне Сдовене и