Нова искра

— 287 —

бори. А коме још иије иознато, да одушевљење и одушевљена реч има најјаче врело своје у снажиим грудима младићским. А одушевљена реч исто као и оркан у сгању је да понесе собом све што иред њом стоји. Нека дакле оне топле речи наших омладинаца, што су иаде на збору 29. овог месеца подете на све стране где Србин живи, не би ли се оне варнице родољубља што тиња ЈУ У грудима свакога Србина расиалиле у сидан пламен, од којег ће задрхтати непријатељи наши. п.

опис слав 180, је и

* Књижара Браће М. Поповића у Новом Саду штамнала је ове сриске композпније: Три српска народна кола (Сремско, Банатско и Бачко) за гласовир у две руке (цена 1 круна); Пет српских народиих игара (Сељанчица, Шумадинка, Заплет, Зајечарка Неготинка) за врло лаку гласовирску пратњу (цена 1 круна и 20 потура); Пет српских народних игара (Сарајевка, Ајд' на лево, Ајде мало дере, Неда гривну изгубила, Кокоњеште) за гласовир (цена 1 круна) и Десет срнских несама (Весела је Србадија, Л.епа Пава, Каравнље, Миљено, Девојчица ружу брала, Младо иастирче унило, Девојка соколу зулум учинила, Смиљ-Смиљана, Тихо ноћи, Вино није Дојчин Петар) за вијолину уз лаку гласовирску нратњу (цена 1 круна 60 Филера). * У броју 6. Књига Матице Српке штампано је Косово, земље и народа. Издање са сликама. Нанисао БраниЂ. Нушић. I. своска. Књига је велике 8°, има страна а цена је 1 круна и 50 иотура. У издању дворске књижаре Мите Стајића штампана продаје се Историјск а Педагогика, за учитоље и учитељице српских народних школа написао Петар Деснотовић, управитељ Учитељске Школе у Алексинцу. Књига је величине обичне осмине, а има страна XIII + 471. Цена .је 6 динара. * У четвртом своску руског Литературног Вјесника има чланак проФ. В. Корабљова ГоголЂ у СербовЂ. како пнше Гетопис Матице Српске иоводом овог чланка, Корабљов вели: да су српски часописи тек у новије време почели више пажње обраћати знаменитпјим појавама руске књижевности. Преводили се и новији писци, али избор не беше свагда срећне руке. Измсђу руских писаца највише се иреводио Гогољ и Тургењев. Истакнувши у главним цртама утицај Гогоља на некоје српске приповедаче, набраја Корабљов, највише но чланку проФ. М. Иванића (Н. Искра, бр. 3) српске преводс Гогољевих дела. За већину превода вели да нису тачни, те препоручује, да би трсбало да зиаоци рускога језика код нас ако не да ионово преводе, а оно бар да прегледе и исправе преводе Гогољевих дела. * Збор Срба Београђана 29. септ. 1902. год. донео је ову одлуку: 1.) Ужасии злочини. који се без нрестанка чине Српском народу у Старој Србији и Маћедонији морају изазвати осуду и огорчење у свих просвећених људи. Српски Народ, чија браћа највише страдају у тим крајевима, у првом је реду позван, да изрече своје гнушање и осуду над разбојничким насиљем Арнаута и Турака. 2.) Збор овај изјављује, да је за нереде и насиља у Старој Србији и Маћедонији највише крива и одговорна Турска Влада, јер она, у најмању руку, подржава елементе, који систематски раде на уништењу српскога живља у Старој Србији и Маћедонији. 3.) Збор овај тражи од Краљ. Срп. Владе, да она нађе пута и начина, да се обезбеди живот и имовина Српског Народа у Турској, јер је стање у Старој Србији и Маћедонији тако, да со даље апсолутно не мозке издржати, а интереси хуманости и интереси евронског мира захтевају, да се што пре коначно учини крај оваком стању ствари. У противном случају Србија и Српски Народ скидају са себе сву одговорност за догађаје, који тамо морају настунити и који ће морати увући у акцију и Србију, јер Срп-

ски Народ неће моћи донустити, да се сатре п уништи цело његово илсме у Старој Србији и Маћедонији. 4.) Збор овај уверава своју браћу у Старој Србији и Маћедонији да је Српски Народ свагда готов, да својој браћи помогне и да их заштити ма по коју цену то било. Без њихова живота — нема живота ни за нас, њихова смрт и наша је. Стога ће Српски Народ, ако се ускоро не помогне народу у Старој Србији и Маћедонији, наћи начина, да сам спасе своју браћу, пре него што буду последњи остатци живота њихова у крви угушени. * Сазивачи великог народног митинга 29. пр. мес. за нротив зулума у турској царевини, поверили су нроФ. М. Павловићу и Љ. Васиљевићу да израде књигу о садашњсм стању у Старој Србији и Маћедонији. Појава овакве књиге не само да је оправдана него је и неодложна потреба. Што бржу њезину појаву радосно ће дочекати сви забринути српгки родољуби. * Славлнское ВспомагателБное Обш,ество у Москпи решило је 7. септембра да се изрази гнушање и бол због хрватских напада на Србе у Загребу. Резолуција је саопштена Хрватској Матици, Југословенској Академији, Словенском Друпггву у Софији и словенским клубовима у Бео1раду, Кракови и Прагу. — Ово руско друштво послало је и 3000 динара Словенском Клубу у Београду као део откуннине или за одржавање Манастира Дечана. * У свеску 2. књиге 7. овогодишњих Изв$спл отдћлешл русскаго лзика и словесности имер. академ1и наукЂ реФерују : П. Ровински о С. Новаковића „Српска књига, њсни продавци и читаоци у XIX. веку", а II. А. Лавров о Љ. Стојановића „Каталог рукописа и сгарих штампаних књига" и М. Вукићевића ,Из старих Србуља. * Српска Штампарија (деоничарско друштво) у Загребу разаслала је овај циркулар: Пошто је изгредима, који су управљени били четири дана и четири ноћи против Срба — зло прошла и Српска Штампарија, којој и ако нису изгредници уништили све, они су другим начином оштетили тај просветни дом, с тога моли, да се сви заузму живљс него икада нри распродавању Календара Србобрана за год. 1903. како би бар донекле надокнадила штету, коју је претрпела и да по могућству још обратном поштом јави сваки на колико примпрака с поузданошћу рачуна да може продати, како би избегла на тај начин излишне трошкоке при враћању непродатих календара. * У Дубровачкој Српско.ј Штампарији штампао је Србин мухамеданац Осман Ђикић МизИтапзкој тХаИсИ. Ћс,коМћо рјезата. * Српска штампарија у Загребу послала је на све нретплатнике „Знаменитих Срба XIX века" у Србији слсдећи циркулар: И до сада смо били остављени сами себи, а сада јс наступило доба по нас Србе у Загребу, да нам ваља удвостручити рад и снагу, да надокнадимо оно — што смо изгубули и да одржимо оно што смо засновали. Услед изгреда у Загребу, који су четири дана и четири ноћи управљени били против Срба, зло је прошла и Српска Штампарија, којој и ако ниеу изгредници полупали прозоре и уништили све што јс под 'кровом, они су номоћу других средстава оштетили тај наш просветни дом. Не тражимо да се за нас купе прилози, ми не апелујемо на поједине грађане, да се тпме лично користимо, већ молимо свакога Србина, који је до данас с нама у вези стајао, а који својој дужности у погледу плаћања није уговорио, да се овога пута одазоис и да нам номогне илативши свој дуг. За нас је Ваш и свих наших дужника одзив животно шггање, па подржавамо иаду, да нас нећете овога пута оставити, јер је помоћ Ваша, а и осталих, сада нужнија него икада, ради опстанка наше Штампарије. * У Новом Саду нокренута је мисао о оснивању Срнске Школскс Матице по угледу на Чешку ГПколску Матицу. Желети је, да се ова лепа и корисна тежња у дело приведе, јер је већ и вредни Срби Босанци и Херцеговцн (колико се према ириликама могло) остварише Просвјетом тим својим најновијим друштвом.