Нова искра

- 66 —

— Да се одмах нареди извршење. Наиисах цедуљу архивару, да акта изиађе, и означих са: „хитио". . . „Начелник округа ■—ског — пише министар Финансија — отеже са извршењем мојих наредаба односно и т. д. а како јо такав ностунак на штету државне касе, то се жалим и т. д." — Знам га, помнслих, јак партизан, али рђав и непоуздан начелник, него да се депешом нареди брзи ноступак, и од начелника тражи изјашњеве... „Драги госиодине — шше ми С. Н.. . . —- Код вас је молба Филина Пламенца, из Црне Горе, да се прими у поданство. .Ја пе знам какве ће инФормације о њему дати унрава вароши Београда, али држим, да га мало ко боље од мене познаје... Ја мислим, да би неираведно и грехота било не нримити Филипа нод заштиту само за то, што је сиромах" . . . — Архивару: да ми одмах донесе акта о поданству Пламенчеву, те да видим сгвар, а ваљда је једном настунило време, да се нрестане са гањањем Црногораца . . . „Поштовани госиодине — нише ми Д. С. . . . Извините што вам поново досађу.јем. Нова напаст: нападоше моју мајку. Јутрос у 8 и по часова закуца жандарм на врата од моје собе. Отворим. „Оеди ли овде М. 0." запита жандарм, без ночози бог. . . „Седи".. . „Рекао јс г. члан, да данас најдаље до 11 сати дође у кварт". . . Госнодине, моја мати ћерка је нроте Матије Ненадовића> рођена сестра Љубе Ненадовића, удовица Јеремије Станојевића, бив. државног саветника и попечитеља правде и нросвете. Она се не зове М. С. веће гостођа М. С., и она је збиља то, и то .једна од оних старих срнских правих госиођа, каквих је данас мало . . . и да сс она, ни крива ни дужна, не може овако терати у иолицију, и т. д." . . . — Госнодин С. . . . има потнуно право. Дигох се одмах на телеФон те наредих унравнику вароши: да овај случај строго изводи, свима чиновницима изда ноново наредбу, да се ирема свиМа, а нарочито према оваким личностима нонашају с луно ноштовања и достојне пажња. „ Ваше високоблагородије — нише ми немачки, Раи1 Тгае§'ег, др. ФилосоФије из Миихена, на своме путу из Ниша — Полазећи из Немачке за Исток, ја сам, дошав у Београд, био толико слободан да вас носетим у Министарству и да потражим преиоруку да разгледам места по Србији, да могу путовати и т. д. Еада сам дошао овде и хтео разгледати Нишки град и она околна места, где Турци и Цигани живе, мене је војна стража ухватила, у град отерала, и т. д. докле ме је једва командант града слободна пустио и т. д." ... — Доиста малер! Али то се може десити и дешава се и по градовима немачким, али ииак настати, да се за овај немио случај оправдамо овоме научнику, када ми се у повратку опет буде јавио . . . „Поодавна се упознах са једиом старином — пише Николић чиновник — који ме замоли за помоћ у истраживању његова скровишта, чега се примих и трагајући

држим да сам успео . . . Данас пак кажем, да је ова остава на ова два места: или у Костоцу или у плацу Милутина Пајића, или у Кленовику код Ву.јице Марковића. Имам уверења, да лреко 30 година извесии прикривају ову оставу, која би цело српско племе осветлила и многог изненадила; и зато молим Господина Министра, да се оба ова места прегледају најозбиљније у присусаву мом и мојих људи, а кад Господ Бог да, да ово дође власти у руке, даћу моју даљу реч" . . . — Сиромах Николић! Неколико година он сања о некаквим оставама у земљи. Но није он сам. Има још много њих који по Србији ископавају благо цара Радована. А да .је каквих милијуна, Боже мој, иа да их одмах поклопимо овим нашим државним дуговима. .. „Јављам вам, госнодине министре, — читам у једном извештају — да .је у овоме народу проиада и црква и вера. . . Неки Аврам Н. . . . из Ручића, вели, да је назарен, да он другу веру веру.је, па неће у војску да иде, нити какву службу да врши; велп, да му његова нова вера забрањује да кога убија, или власти поштује... и т. д." — По.јава назаренска није од пеколико година нова ствар, али да га има чак и нод Рудником — то је чудна и опасна појава. Ах! свештеници и учитељи! ... Наредих, да се одмах ово извиди, а и духовној власти јави... „Ја као дево.јка имам троје ванбрачне деце, ко.је сам родила као девојка — подноси молбу Василија И. К. из Губеревца — За издржање деце суд општине Горачке давао ми је кад 10 а кад 12 дииара месечно, синоћ пак одбор општине Горачке свео ми је ту милостињу на 3 динара месечно. Жалила сам се начелиику среза Драгачевског па и начелству окр. Рудничког, ио и преко њихових наредаба суд онћписки вели да ми издржање већо не да. Госнодпне Министрс, иемам ни кућу ни кућиште, а ни икаког имања, да не бих са децом липсала од глади, учтиво молим г. Министра за своју иаредбу да ми издржање даје пристојно. Господине Министре, дете је најстарије мушко од 7 годииа, једно женско 5 и друго женско од 6 месеци. Господиио Министре, молим да ми со ваше решење саоншти иреко власти среза Драгачевског. Као сирота таксу немам да положим." — Пара, вели, иема таксу да плати, али децу без мужа може да рађа. Красан морал чак и у тако удаљеном крају , . . Народих да се тражи извоштај о овој мајцидевојци и њеној деци . . . „Браиио сам до сада 288 криваца, а међу њима и Васу Павловића из Рожаца — пишо ми иозиати београдски адвокат — одбраиио сам доста кривих, а Васа јо невии осуђен. Имајте ово у виду, па Васу не пападајте, но га заштитите по могућству; а Васа то заслужује. Одобрите му три дана да овде остане. То моли и т. д.". . . — Ха . . . лопове једаи — рекох полугласио сва је Васина крађа у твојој каси. Познајем те добро, јер те одавно пратим. Када ли ћеш једном долијати? Па онда се дигох од стола и одгласах на теле®ону овако уира,внику: Наредите да со тражи у вароши оиасан злочииац, Васа Трунта. То је онај, што је покрао госпођу