Нова искра

- 115 —

XIV Јуче је дожао мули пашин већил, ио у годинама човек, обучен као о Бајраму. Донратише га еејмени. Мула га нримио на кули. Оами су седели, сами се разговарали иешто, дуго. У собу је ушао трипут мулин кавенија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов

И кад већил оде, мула позва Арнауте. Сутра-дан су Арнаути онколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, иа коњма, у празничном руху, оружани до зуба. Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње. И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастре-

бац, јер је осетио да не носи на плећима весела мулу, ни љута, него брижна, смућена, тужна ваљада... Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемеи-пашипа, те један старац, који је трипут у Цариград ходио и тамо свако чудо

чибугција, једно момче арнаутско. А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага! Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово: — Јок! Нека не долазе паше у Топлицу, Јер су Арнаути сад ... У сарај ћу ја . ..