Нова искра

жета „Музиканата". Сиже, као што видите, просг, али с каквом је уметничком силом он изведен, колико је реалности и истине у том извођењу! Ви видите како се сутон све више згушћава око силуета музиканата, ви осећате како на вас душе хладни поветарац, ваше се око најзад усхићава далеком перспективом и дивним пејзажом са старим и скрханим ђермом. Илузија је потпуна. И ако је то слици била сврха, онда је она достигнута и слика је уметнички изврсна и савршена. Доказ је томе и суд (јигу), који је примио слику и дао јој једно од најлепших места у изложби, и суд критике која је достојно оценила таленат нашег младог сликара. Ево нпр. шта

вели о њој „СЉверг" («№ 12): „Ученик Рјепина, Србин В. К. Ешкићевић дао је лепо израђену стварчицу „Музиканти". У сутону по великом путу корачају два, бедна путника музиканта — свирач и хар®онискиња, а на страни пастир запалио ватру и дии се шири ниско по земљи. Тужан мотив. Унето много срдачности". Ја, лично, могу само честитати г. Ешкићевићу иа тако лепом успеху. Љегов таленат и марљивоет дају довољног јемства, да ће Српство у њему добити ваљаног и даровитог уметника — сликара. Вој . Ст. Поповиц

Куиање (сликао С. Сјемирадски). — 10. авгусга прошло године изгубили су Пољаци једног од својих највећих сликара: Хенрика Инолитовића С.јемирадског. Рођеп је био у Печењегу близу Харкова. Године 1848 Завршив студије природних иаука у Харковском университету, ступио је у Петроградскг Уметничку Академију, где је био неколико пута одликован. 1872. г. отишао је Пилотију у Минхен где је израдио свој први већи рад „Римске оргије". Али тек у Риму отпоче јек његове славе. Удубљен у живот старих Грка и Римљана, он га је кичицом тако оживљавао, да је у ХТХ доиста био највећи сликар античких времена. Његова слика „Неронове бакље" (живи уиаљени први Хришћани) разнела му је име широм света, и донела титуле почаснога и редовнога члана многих академија. Радио је доста слика и из Светога Писма. Исакијевски Сабор у Петрограду, Спасов Храм у Москви, Владимирова Еатедрала у Кијеву украшени су и генијалним радовима Сјемирадскога. — Слика „Купање" представља моменат из античког света. Колико је у њој разумевања и праве уметности види се и на први поглед. Ђачки оркестар сриске гимназије у Скоиљу. Поред успеха у паукама, који је последњих година може се рећи угледан у овом заводу, управа српске гимназије у Скопљу обраћа нарочиту пажњу и на уметности, за које има и вредне и спренне наставнике. Досадашњи успех потпуно задовољава, јер и у овој васпитној грани истакла се сриска гимназија више осталих средњих завода у овом граду. Ђачки оркестар српске гимназије у Скопљу, и ако још млад, већ је обратио па себе пажњу свега грађанства, које га помаже и својим многобројним посетама и правом српском љубављу према свему што обележава културни напредак у нашем народу. Миога леиа српска песма изашла је из овог оркестра и загрејала српска срца одушевљених слушалаца. — Успех је

већ ту, сад треба само пожелети и истрајности у оваквом послу. Прегаоцу Бог даје махове. Шузиканти (сликао В. Ешкићевић). — 0 овој слици и њезину даровитом сликару В. Ешкићевићу види у овом броју писмо из Петрограда. Улазак у манастир Светога Арханђела. Скопска Црна Гора има неколико старих срнских задужбина, између којих се нарочито истиче манастир Св. Арханђела. Слику његову донели смо у 7. броју „Нове Искре" од прошле године, а сада доносимо и слику његова главног уласка. Риболов (сликао А. Д. Кишењко). — У овом броју почели смо доносити чланак „Руско сликарство у XIX веку". Он је уломак из великог дела Рихарда Мутера „Историја сликарства у XIX веку". Да би се члапак што боље разумео, доносићемо уз њега и слнке већих руских сликара. У овом броју доносимо Кишењкову слику „Риболов". Кишењко је представник реалисгичне сликарске школе и један је од најугледнијих модерних руских сликара. Двестагодишњица Петрограда: Сенатски Трг, Царски чадор на Сенатском Тргу, Саоменик Петра Великог и Галера из доба Петра Великог. — Ове године навршило се 200 годииа од како је руску престоницу засновао Петар Велики. У низу свечаности нрослављена је успомена на даи оснивања Петрограда. Миогобројни представници светских градова узели су учешћа у овој прославп. Од српских градова изаслали су своје представнике Београд и Цетиње. Најглавније свечаности изведене су иа Сеиатском Тргу, где је сноменик Петра Великог и где је био нодигнут царскп чадор. Нарочиту иажњу привлачила је на се галера (војничка лађа са веслима) из доба Петрова, а која је тих дана бродила по широкој Неви. —