Нова искра

255 —

изађо један одговор. Одговор јо ово изишао сада, а напиеао га јс један угледни, свестрано наображени Дубровчанин. Писац је могао и нотписати књигу, јер би његово име по готово дкоструку вриједност нружило књизи. Али 11011 дш8 80с! ([111(1. У рочима књиге видимо наображена писца и његова вјеродосто.јна доказивања, а то је одиста досга. У књизи је доказано (Зрнство старијех и данашњијех Дубровчана, доказано јо да је стара Дубровачка књижевност српска и нриказати су данашњи Дубровчани Србима, а све документима у руци." * „Нови Српски Л.ист", који је излазио у Задру, престао је излазити. * Драгутин Ј. Илић покреиуо је од 15. о. м. политички и родољубни лист „Велика Србија."' * У Н итп у је штампана а у свима књижарама може се добити књига: „Моменти из ирошлости и садашњости Сентандреје". ГЈисац је П. 0., а књига је величине 8° и има 108 страна. * Никола Јанчић, про®есор, штампао јо у засебној књизи „Хроиолошке таблице од најстаријега до најновијега времена". Књига је величине 8", има 114 страна а цена је 1'20 дин. * У 3. овогодишњем свеску 25. књиге Јагићева Архива изашла је студија Стојана Новаковића „Села и градови у средњем веку у западној Јевропи и на Балканском Полуострву". * Руски журнал „ Театрт, и Искусство" донео је у свом броју за месец јули слике: Београдског Народног Позоришта, г-ђе Тодосићко, г-ђце Нигринове и г.г. Цветића и Гавриловића. У истом је броју и уломак из члаика В. II. Далматова о његовим утисцима у Београду. „Очигледно сам осетио — пише Далматов — силу и значај духовног позоришног утицаја у Србији, т. ј. у Београду, гледајући комаде наивне, али чисте но садржају, нроникнуте бујном појезијом и већином препуњене патриотизмом вере у Бога и слављењем предачких заслуга. То јо обично. Са нашега гледишта, те драме не би могле издржати. критику, али колико је у њима непосреднога одушевљења, колико силе која достижо своје племените намере, каквим се божанским тоном загревају присутни гледаоци! Скоро сви народни комади имају једап и исти садржај. Борба с турским игом и верском мржњом према католичкој цркви и њеним догматима. У свима је комадима велико саучешће нрема сиротињи и одушевљење према народним јунацима, Много је Фантастичнога, али Бог небоски судија — побеђује све". * У Панчеву је основано Срнско Девојачко Коло, под заштитом Српске Женске Добротворне Вадруге Панчевачке. „У том колу своме састајаће се Српкиње девојке, да међусобним читањем, песмом, свирком и предавањем, усавршавају себо у лепој српској књижевности, читајући и цриући из ње све оно, што је лепо, племенито и што облагорођава срце и душу, а нарочито што ће их челичити у духу ворском и иародном. При сваком састанку участвоваће од страие добротворне Задруге по једна одборкиња, а Колу је руковођ и редитељка гђца Милеса Стојаиовићева". * Изашао је „Просветни Гласник" за месец август о. г. Из науке и наставе доноси ове чланке: Каква нам треба грчка граматика од д-ра В. Ђерића (наставак); 0 предавању историје у сродњој гаколи од Н. Карјејева

(наставак); Нашо народно просвоћивањо у шк. 1901.—2. години, изложио Љуб. М. Протић; Узроци нервозности у ученика, од нроФесора д-ра А. Крамера, с номачког Доб. В. Бакић; Енентуална педагошка важносг хипнотизма Бео НшсШа® — с немачког Вој. Р. Младеновић; Електрицитет је кретање, од Петра Живковића; Ботаника за више разреде средњих школа у ре®ерату о њој, од Жив. Ј. Јуришића. * Овога месеца српска Дубровачка омладина уз учествовање Срба Дубровчаиа, учинила јо номен успомени педесете године од смрти великога срискога песника Бранка Радичевића. Дубровачки „СрУ јављајући о овом помену доноси њезину песнику. „Рат за језик и кравоиис" Доиао је младом Браику Свои хероју. Ко што Тиртеј некад древии Душманина лиром свлада: Тако Бранко са гуслама У бој свети хрли сада. Одјекују моћне гусле Као иоклик од бораца; Српсви језик триумФ слави Од Дунава до Кнезлада. Ко гром грме снажно гусле, Српске виле кроз њих зборе; Српски језик јездом. језди Од Балкана на на моро. Све што ми се на пут деси Под гудалом све то нане; Српски језик јездом језди Од Балкана до Љубљане, * * * Стражилово, дивни Бранков вису, Тужно мјесто ђачкога расганка, Новим ћеп1 се оденути цветом Бит' рочиште ђачкога. састанка. Српских вила сојеви избрани ДохрлиКе из својих гнијезда, А Стражилов поносити бријег Бранкова ће окрунит' звијезда. И та зв'језда водиља ће бити Пространоме Бранковоме колу, А Српства ће гениј племенити Дат' ти, Бранко, златну авреолу. Твоју раку и доцни пасови Китити ће ловориком светом, Твоја мисо, твоји дивни снови Омладини биће аманетно. Урош Тројановик. Српска Краљевска Академија; Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа. Прво одељење. Књига II. Стари сриски зааиси и натииси. Скупио их и

и ову песму српске омладине Ио пештерам самотнијем, Гдје орлови гн'језда вију, Код хајдучког јатагана Видио си Појезију, Гдје кроз струне од гусала Памрштена ведри чела; А кроз очи соколове, Мушке очи хајдукове Гдје пробија мисо смјела. И та мисо, дивна мисо. На врсима од ханџара И у ц'јеви џеФердара Ускрснућа чека дане Свијетле мегдано. У Тополи мач заблиста Као зв'језда преходница, И проли се — нашим небом Сјајна зв'језда осветница. Випшићеве моћне гусле Загрмјеше ко громови: У окрилу див-јунака Српски језик слободи се Златној дови. У Тршићу Равијојла Чедо пови; Доситеј га, мудри старац, Златним пером благослови. Тек је чедо повој свргло И књизи се научило Гусларевих са усана Златну ријеч биљежило; Из народа све за народ Он исписа књиге веље: Нове „књиге староставне" Будућности еванђеље. Но из избе, мрачне избе Суморнијех манастира, Вишњићеве гушит' звуке Хтеде нека стара лира; Ал' па чело Вишњићево И на перо Карадића Пустила је зраке златне Сјајна зв'језда Даничица. У слојеве најмрачније Пустила је свјетлост своју; Дубровник, 1. Августа 1903.