Нова искра

- 287 —

И ночиње низ разних нонријатности: на првом љубавном састанку морао се јадни Фалста® сакрити у корни нрљава рубља, те се тако једва извуче (управо, једва га извукоше); на другом састанку, добивгаи великих батина, једва измаче обучен као нека стара врачара; а трећи пут (ето колико је Фалста® глуп) домамљен је и опет у замку, у Виндзорски парк, где су га, овог пута удружени и мужеви и жене и деца, последњи пут кззнили страхом од неземаљских бића, али се, одмах после тога, и измирили с њим, а Пеџови јога и благословили дотле ометани брак између младога Фентона и своје кћери Ане. Генијално урађени, сасвим довршени тип Фалста®а у „Хенриху IV" био је, несумњиво, стална сметња Шекспиру да „порученог" ФалсгаФа у „Веселим женама виндзорским" изради као иов тин који нема ничега заједничког са пређашњим ФалстаФОм. Томе је, јамачно, много допринела и Јелисаветина наредба да дело мора бити довргаено за .14 дана. Из ових разлога, ваљада, и блесне глупи Фалста® (ја нарочито велим глуаи, јер је иеки пазови ре®еренат у „Беогр. Новинама" пронагаао, „по Тену" (?!) да је овај Фалста® веома уман „јер се уме вешто извући из свих неприлика!"), блесне покагато свим сјајем Хенрихова Фалста®а. Стални пратилац принца Хенриха, доцније Хенриха V, дочекао је злу судбину да му Шекспир, на краљичин захтев, скине са духовитога чела наградну ловорику и да му место ње метно лудачку капу! „Веселе жене виндзорске" комад су из грађанске нрозо, из најобичнијог живота, комад су пун упоређења и иасуса који би данас били неконвенцијонали, пун игро рочи, која је у срнском преводу сасвим изгубљена. Нестрпљиво сам очекивао појаву ово бурлеске на нагаој позорници. Али када бих и хтео крити, сад ми је немогућио: ја сам доиста пестрпљиво али и са неповерењем очекивао г. И. Станојевића као ФалстаФа. Ако је истинита верзија, да је г. Отанојевић захваљивао за ову улогу, па чак омео и премијеру, која је била одређона за крај прогале сезоне, онда се Управи може с разлогом замерити, гато је толико настојала да јој Фалста® пропадне. Ја сам знао да пагаа позорница нема правог ФалстаФа. Ово немање иије ни ретко ни чудновато, јор је, у осталом, и Бечки Бург добио тек у Баумајстеру свога нравог Сер Џона. Не очекујући дакле таквог ФалстаФа, ја сам исказивао сумњу да нага Фалста® пе ће ни релативно бити најбољи у трупи. Представа је потврдила моју сумњу. Г. И. Станојевић унео је доисга своју иајјачу вољу за рад; где год је игра допугатала да г. Станојевић уђе у област своје комике, био је и одличан. Обраћам вам пажњу на оно место у комаду, када Фалста®а, носле добивених батина, и по трећи нут зову на састанак. Овој епизоди, иначо невероватној, ако хоћете чак и глупој, дао је г. Станојевић толико занимљивости жудњом своје страсти за женскињем, да нико ни опазио није колико је ово место неприродно. Али и поред неколико оваквих месга, није г. Станојевић, у основи, погодио онај прави тон који јо потребан за Фалста®а. — Бојећи се овога и пре представе, ја сам, као комбинацију, говорио о г. Раји Павловићу који би, по мом уверењу, био релативно бољи Фалста®. Покушати није забрањено, а ово јо могућпо воћ и због тога што је подела „Веселих виндзорских жена" била у толикој мери погрошна, да је управа сад и дужна (већ и због свог нарочитог нозива да негује класични репертоар, у који не бројимо и „Пану Циганку") да што пре преподели комад. Ово је заслужио и Шекспир и наша

нублика која од увок има парочитих симиатија нрема Шекепировим комадима. Комични типови велскога свегатеника Сер Хју Евонса и лекара Кајуса, Француза, и ако беху у одличним рукама (Тодоровић и Руцовић), имали су једну основну погрегаку која је провлачена кроз цео комад. И Сер Хју и Кајус имају рђав изговор и акценат: велски и француски. Чудимо се управи како је могла допустити да Сер Хју говори као Бечки Чивутип а Кајус као Италијан! Ова је погрегака толико уочљива, да не може ни у ком случају чинити част погорници на којој је ностала. Ова је погретка још за већу осуду и с тога, што она није остала унрави непозната носла прве представе, па је ииак целу серију „Веселих жона виндзорских" давала с овим ногрегакама Поменули смо јога мало нре, да је подела улога погрегана. У комад јо требало неизоставно увести г-ђу Тодосићку, г-ђцу Нигринову, г. г. М. Петровића и Милојевића. Г. Руцовић као Слендер био би много бол,и. Унрава, која нарочито хоће да ногује класични ренертоар, није овога пута показала успеха и ако .је за то имала и довољио времена и довољио бинских огледа. Кад је, после свега овога видела (,јор то је морала видети), да „Веселе жене виндзорске" не могу бити спремљене онако како је иотребно, не би се имала чега стидети да се углодала на судбину „Сна летњо ноћи" (Шекснир), па да је представу или одложила или сасвим и напустила због овакве поделе. Кад су „Веселе жено виидзорске" чекале од 1599. године све до данас да дођу на Београдску нозорницу, могле би причекати још неко вроме, јер би тиме добила и унрава, и представа, и публика. Овако не помажо ии изговор: „ Шта ћете? Не ваља нам трупа!" Јер ако она одиста не ваља, загато јој онда давати оно гато није за њу? Али ја не мислим тако. Ш*" ^-■1?!^! II ■ I * Савез Земљорадничкх Вадруга довргаио је иггампање и већ почео растурање свога календара „Вемљорадиичка Задруга" за 1904. г. У њему је леп број веома популарних чланака нагаих најистакнутијих пољопривредних писаца. Календар има до 30 гат. табака" и око 300 слика у тексгу, а цена му је само 1 динар. Свима који се баве о ма каквој земљорадиичкој грани, препоручујемо најискреније овај календар. * Др. Коста Петковић, судија на расположењу, спремио је за гатампу нрви део свога рада „Комеитар казненог законика од 29. марта 1860. године." Кад гатампање буде готово, поруџбине ће примати књижара Мите Стајића. * Др. Миливоје С. Васић нанисао је стручни извегатај „Шуме у округу нодринском" и штамнао га у засебну књижицу. * У издању штампарије Браће М. Поновића у Новоме Саду изашла је књига „Историја српске књижевности", коју је према наставном плану за средње школе саставио Јован Грчић. Књига има 290 страна вел. осмине, а цена је 4 круне. —