Нова искра

ерете. „Шта ћу, вели, пријо! Нека га, нека иде, кад је њему воља. Само да не дође носле онет на моја леђа... А ако је њему добро, за цело ни мени неће шкодити"... „Перићи нису баш тако рђави?" „То и не кажем. Али танки су, и сувише танки. Внаш да целога лета аргатују у Паланци... Па... нама је све право ..." „Попи добро дошло!...« »Још одавно речено: попово — готово!... А ове зиме још понајбоље. Од како сам се удала, оволико сватова не памтим. Како младеж брзо стижо!. . . <( Дете се заплака. Цала га прихвати и отпоче дојити. После неког времена оно поврати узету храну. Цала уплашено погледа у Марту. »Видиш?« „Ах, не бој се, не бој!... То тако мора ићи. Где је живота, ту и болести мора бити. Назебло је, за цело!... Морамо викнути Станију Милошеву . . . Она зна добро такве ствари. Може му пребајати, а није рђаво и да угљевље баци." Оно плакаше све јаче, бацакајући се својим ситним рукама. Цала га отггоче нихати. Најзад се умири, и она га спусти поново у колсвку. Врата се отворише. Мали Грга, унук Мартин, завејан снегом и румен у лицу утрча унугра. »Дошао дека из гаја !" Марта се диже. „Као пгго ти кажем, немој се плашити. То је обичај у деце. Проћи ће то већ. Ево, видиш овога," — она руком показа на унука — „шта нам је тај мука задао! Па опет хвала Господу!... После подне ја ћу опет доћи." Пред вече она се опет упути Цали. Дете је лежало у њеним рукама, мало блеђе него ипаче: дисало је мирно и ништа рђаво није се могло нриметити. Она погледа у Цалу питајући. „До сад је спавао!" „Али то још ништа не значи." „То је истина, али он до сад никад није толико спавао." „Ех дакако! Топла соба, па се дете распавало!..." Она га ноче посматрати. Његове мале црне очи биле су тамне и као без живота. Усне су со непрестано кретале. Млеко, које пре тога беше посисало, поново новрати. „На, њему истина није добро!« „Рекох ли ја ?" „Је ли бар каШљао?* Као одговор'на то чу се дечји слаб кашаљ. „Чујеш ли Г" Кашаљ трајаше само неколико тренутака. Био је слаб и никакав шум унутрашњих органа није се могао нриметити. Оне заћутан1е. Марта се окрете прозору и кроз мутна окна носматраше снег који је у крупним пахуљцима још падао. Цала иђаше тамо амо по соби, држећи дете у рукама, са неисказаним страхом на срцу.

»Да зовнемо Станију?" Марта изиде у двориште и викну гласно. После неколико тренугака Грга дотрча. Она га посла за врачару. Бегае се већ смрачило. На пољу се белио дебео снежни покров; гране се повиле и дремљу под тешким теретом. А снег не престајаше падати. Цала упали лампу. Бледа светлост расплину се у великој, нространој соби. Пећ се беше јако загрејала и у целом простору осећаше се несносна топлота, помепгша са запаром и нечистим ваздухом. „Због њега," одговори Цала на Мартино нитање. Најзад дођс и она, врачара. Стара, мршава, погнутих леђа и опалог, жутог лика. У руци држаше корен од неке траве. Приступивши детету ближе и посматрајући га дуже времена, она рече полугласно и не окрећући се Цали: „Уроци!" Цала је погледа питајући. Као да не могаше одмах појмити о чему је реч. „Јест, јест!... Има злих очију... Внам ја то одавна. Деца од тога постану као сенка. 1( Она затражи воде и неколико угљена. Цала принесе. Па се онда саже и поче бацати угљен по угљен у суд са водом. Лак шум чуо се у суду. А она наднесе руку над очи и онда поче посматрати, како угљевље јури по води, шапућући нејасне, загонетне речи. Онда затражи белег детињи. Цала одвоји један комадић од његове кошуљице. Мирно и достојанствено сави у сасвим мало клупче и баци такође у суд, у ком се због своје тежине изгуби на дну. „Кажем ли ја? (< отпоче врачара. — „Ево, увери се и сама. (( Цала се наже над суд. Мушке очи, не може друкчије бити!... Ха, хм, пази и други пут не показуј дете свакоме. Има рђавих часова!.. . Довољно је само и један ноглед и онда, ето оно што не ваља. (( Дете је лежало, мирно, бледо, са отвореним тамним очима. Марта, која је за све то време ћутала, усуди се да примети, како Цали ретко когод долази. — Да нису нешто нробади? „Хм, хм!... Ко зна? Овде се лепо види да су уроци; не тоне белег забадава." А најзад, ако она тако мисли, њој није тешко и да ,од пробади иребаје. И опа дохвати киту босиљка и руком поче прелазити преко. детињег тела, нејасно изговарајући непознате, неразговетне речи. »Овим да га запојиш!..." рече и руком ноказа на воду у суду, спустивши у исто доба и киту босиљка унутра. »Сутра као да си руком све однео." Она се диже и опрости. Цала је исирати по обичају до баштенских врата. Марта се понуди да нреко ноћи код ње остане. Вече прође, а за њим и ноћ. Исто тако и сутра дан до подне. На малом болеснику није се могло ништа необично прилетити. Он је спавао дуго, мирно и без трзања. Марта беше отишла до куће, а Цала се занимаше послом у кућн.