Нова искра

сузе на очи. Већ из ране младости са чудноватом тачношћу свирао је а уГвк. Додније је говорио да може сваку ствар одсвирати која му се ноднесе. Једном, свирајући неку ствар у цркви, падну му ноте с пулта, неко их подиже и из непажње метне наопачке. Паганинију није нигата сметало да до краја одсвира ствар, читајући добро и обрнуте ноте. Врло је вешто и лако свирао на неудешеној виолини. Сам је врло ретко свирао. Георг Гирс, који га је две годиие непресганце пратио и живео у непосредној његовој близини, нрича, да га никад није чуо да сам свира. Нема човека о којем би се за живота толике анегдоте распросгрле као о Паганинију. Његово заиста чудновато свирање побудило је многе да посумњају у његову природиу моћ. Убрзо су се распрострла причања о. некаквим натприродиим и чаробним силама. Многи његови нервно болесни слушаоци виђали су око њега нечастиве духове који су помагали чаробпику. Све је то гонило многе да траже поуздане документе о његову нореклу у Џенови. Можда то, а може бити и који простији узрок, који нам Паганини на жалост није осгавио, учинило је да је и он сам веровао у евоју натприродну моћ. У врло лепој биограФији Пагапинијевој ево шта нам причаШатки: „У нашим разговорима Паганини је често говорио, да ће некад, кад већ изнемогне од путовања и старосги, склонивши се у мирни крај, отуда јавити свету тајну, у чију истинитост музикални конзервативци нису никад ни сумњали; тајну тако позитивпу, да ће човек кроз три године рада, благодарећи њој, достићи степен савршенства, који се при обичним начинима достиже тек у току .од десет година. Некада сам се и ја претварао као да све то примам за шалу, али ои ми је понавхао

увек озби.т.ним тоном : „ Куном вам се, да сам рекао нраву исгину, и овлашћујем вас да објавите моје обећање. Једини само музичар Чиадели у Напољу зна моју тајну. Дуго је времена он евирао обично на виолинчелу и био обичан свирач. Ја сам у његову раду узео живога учешћа и решио да му откријем ову тајну, и шта? Не више од три дана и он се сасвим преобразио. То јо био препорођај заиста чудновати. Уместо да води гудалом по инструменту као обичан ученик, он је почео да задивљава своје слугааоце тоновима најчистијим и најпријатиијим". Сам Паганини причао је о уснесима своје тајие ово: „Сину Камила Сиварија трговца из Џенове било је тек 7 година кад сам га ја почео поучавати у музици. Кроз неколико дана он је већ правилно свирао некоје мале песмице, и сви су повикали : „Паганини учини чудо!" Кроз једанаест дана он је свирао нред публиком. Газуме се, ја морам рећи да је његово правилно музикално осоћање олакшавало учење. У осталом, кад се моја тајна прочује, тада ће уметници ночети верније испитивати особнне виолине, инструмента који је сто нута богатији него што обично мисле о њему. За откриће своје ја сам обавезан не нростом случају, већ иравилном проучавању. Доћн ће време када ће се усвојити мој систем учења; садашњи метод, при коме се старају више да заморе ученика него да убрзају његов успех, уступиће место моме, који тражи само редовно вежбање у току од 5 — 6 сах. дневно. Права је заблуда тражити тајну у начину мога удешавања виолине, или у моме удару гудала. Треба имати памети, на се користити мојом тајном". Петроград. Драг. А. Мил,

|1утро свиће, Испреплиће Златом сиви луг: Све се буди И све жуди За уранком, За пропланком ; Синђир звечи, Пјесма јечи —• Ратар спрема плу Зора руди, Земљу буди, Звони тичји пој Магла лака Из сумрака Загреб.

г...

Да увија, Све упија ■Биље мири, Мир се шири Ио долини свој... Из њедара Цвјетног жара, Из слађана сна: Кроз низину И гишину Поток хуји, А славуји Ситно поју Пјесму своју С бола слађана...

Само једно Биће б'једно У очају свом На крај села Покрај врела Стоји јадно, Бл'једо, гладно: Зној га мије, Туга бије Напушта свој дом. Срце мрије Сузу лије... Оге му се крик: Збогом, село Невесело,

-4~

И огњиште И гариште! Браћо! данас Оставља вас Обескућеник..." Јутро свиће, Испреплиће Златом шарни крај: Све се буди, И све жуди За уранком, За пропланком Само неко На далеко Тражи завичај... ДУШАИ С. ХУ1^ИТ х