Нова искра

- 69 -

— Хајде, баба-Гајо, хајде! Затим се поздрави и поче јој шапутати: — Вогме, баш не може... ич не може. Тек Бог ако хоће!... Па од јуче окупила: „Вовите баба-Гају, зовите!... Јесте ли је звали?... Хоће ли доћи — шта је рекла?... Камо је, кад ће доћи?..." Па пратисмо по тебе. Некако јој лакше кад ти дођеш. Чисто разведри лице. Ти умеш да је разговориш и охрабриш. — Е, е, неје она болна! — говори баба-Гаја гласно и улази у собу. — Како си, Синђо, како ћерко?... Л.ежиго, а?... Е, богме нећу тако!... Немој да ми се нравиш болна, кад, Богу хвала, неје тако, и даће Свети Никола и да сасвим оздравиш, као што си и била... Закашља се баба-Гаја... Стаде и Синђа кашљати тихо, кратко...

Т. Рали

— Па како си ми, ћерко?... Сииђа издиже сува рамена и одговори испрекидано, тихо, промуклим гласом: — Тек да рекнем, добро је, хвала Богу!... Од јуче мање кашљем и мање избацујем, — па се опет закашља. — Ништа то што се кашље, ћерко; немој то да те плаши нимало!... Ја ето кав1љем од како знам за себе — па, хвала Богу и Светоме Николи!... Нека Бог подржи овако!... Накашља се баба-Гаја. — Ама истина ти одавно кашљеш? — упита је Синђа радознало. — Охооо!... Била сам куд и куд млађа од тебе кад сам се први пут закашљала!... Синђа развуче своје бледе усне... насмеши се. — Али мсни нешто овде крчи у грудима и дави ме...

— Па и мени, — рече баба-Гаја, — свира... свира... да се чује чак у другој соби — па ништа!... Посвира, носвира, па и престане. Синђа се смеје... — Мори, па ме и ноге боле, — наставља баба-Гаја, — те једва идем; ама ја ето узмем штап, па полако... полако... иде се. — И тебе ноге боле? — 1 Те још како! — И мени се чине тешке ноге... тешке... као да несу моје. — Моје као да су одсечене! — Исто тако и мени... Ух, врућина!... Приђе свекрва и стаде махати убрусом и хладити је. — Шта ти се једе, Синђо ? — унита је баба-Гаја.

Продавачица — ■ Па... нигата. Јутрос ми паде на ум кисело млеко, и донесе ми пана, ама не могох ни да окусим... Али... сад бих, чини ми се, могла да једем... Дај ми, нано, онај чанак! — Чекај, ћерко, ја ћу ти дати... Где је ?... Баба-Гаја узе од свекрвс чанак млека и принесе Синђи. — Ево ложице, па кусни!... Ха> тако!... — Ја много поједох! — рече Синђа. — Тако кад ти дођеш, баба-Гајо! — Ако, једи, ћерко, нек ти је на здравље! — А, Бога ти, баба-Гајо, каква је ово моја болест, што толико траје?... Да неје — верем? 1 ) Насмеја се баба-Гаја, па ће рећи: — А да ли ја болујем од верема? ') сушица