Нова искра

„Нека, ја ћу." Ако ко каже у друштву да воли иеко јело, и да не може без њега, одмах га Пера први згодио преклопи речма: „То те је гувернанта још у Сврачковцу иаучила! Знам! Грдних си батина изео док си се навикао на то јело!" — Ако на некоме опази нов гаешир или или вратну машлију, или нрслук — а он опет има по нешто згодно и духовито и за то; само ће тек рећи: „Молим вас, господине, обећајте да ћете ми учинити једну доброту!" Онај на послетку обећа, а Пера онда фино наставља и вели: „Ужасно ми се допада господине тај ваш прслук (или шешир, или машлија око врата); кад се оштени, даћете ми један комад од тога!" вели Пера па се први он загуши од смеха и да знак тако и другима да се и они смеју. Пера онда ужива. Он се највише чује. Сви га пуштају да говори; он свима унада у реч а њему нико. А друштво све живље и живље и расге једнако. Сваких четврт сахата све други суседи и лево и десно од Бисеније, јер све један другог истиекује и потискује а сви скупа и нехотице потискују Перу еве даље од Бисе а тако и Бису од Пере потискују далеко, тако далеко да га Биса на послетку скоро и заборави и да је ту, заборави и да је уопште жив и да је њен муж. Али Пера то и не опажа. Не обраћа пажњу на све то. А баш и кад примети, њега то не буни нити узнемирује и најмање. Њено слободно понагаање приписује он њеном господском васпитању и ишптитутском образовању. Он има вере у њу. И никакво доногаење, никаква клевета — не може да иомути у њему веру у верност његове Бисе. Колико су му само пута тако по неки приметили и рекли: „Море, припази ти, Петре, на оно мало твоје женице!" Он би се тада увек само осмехнуо на те речи и развезао би да им прича с уживањем, поносом и јаким уверењем, како он зна шта ради. И сам је, вели, био некада тај, то јест, лола или „нокташ" како се то простије каже; и још је, вели, „видра" — а таким старим лолама и видрама обично се не може подвалити (кад дође време да им се, што кажу, враћа), а што је најглавније, он је давно с тим начисто каква му је жена. И тада би причао све случајеве који потврђују то његово уверење у исправност и верност његове жене. Причао би им: како се провео сгари началник Н. кад је уздахнуо прошав једном крај ње; шта је одговорила оном пензионованом коњичком мајору кад се накашљао; како је насадила старога председника суда (и ако је казао „нардон!") кад је неучтив био (с ногама) седећи крај ње на једној вечери. Причао им је, како је погледала извесног насртљивог протојереја кад јој је приликом руковања мало јаче стиснуо руку и сладострасно, онако више за себе, нрошаптао: „0, да пресретна супруга с оваком супружницом!" како му је — тамо њему — лено рекла: „Срам вас било! Зар то личи вашем чину! Могли би ми, вели, деда бити!!" — Па старог пуковника (кога све куварице и собарице зову чиком ) како је усекнула кад јој се приближ,ио да је опседне и по том дугом посадом и освоји. На његов нозив на предају само га је, вели, погледала

па рекла: „Извините за тај израз! Рђаво сте се адресирали!" Па кад она — примећује Пера — њему, једаом пуковнику са содам хиљада потпуне пензије тако, а ја како би прошао и нровео се неки млађи, његов ађутант, н& пример!!... Чак му је, прича Пера, показала и нека љубавна писма, као на прш&ер тако једно инсмо од апотекара пана-Сепсала у ком писму јој вели: како пема сана од како је први пут видео; како му све апотекарске шпеције ие помажу да заспи. Он будан сања о њој, а кад је, вели, види и прође крај ње, а он се осећа у ногама лак као иланински јелен, осећа се као да је за тридесет година млађи, и назива је својим „животним еликсиром!" — И колико је само било таквих случајева; ко би их се свију сетио и побројао их! вели Пера. Море, знам ја моју жену;. знам ја моју Бису врло добро. Ништа она не крије од мене! Моја жена нема никаквих тајии; завршује Пера задовољно и поуздано. Тако се Пера чесго хвалио па тако и сад кад се заседео у друштву млађих људи, познаиика својих, који су млађи годинама али старији рангом, положајем и платом били од њега. Као и увек, кад се у друштву налази госпођа Биса и њен Пера Дружески, тако је и сада било све живо и весело и расположено. Док је Пера тамо у његовом крају хвалио и преузносио свој брачни живот и г-ђа Биса се овде лепо проводила, два иова познаиства направила, управо обаовила, јер је у разговору признала да их обојицу из виђења познаје, а једноме је поверљиво признала чак и то да га је већ неколико пута и снивала! — Море, Перо! дира га један. Ти се заговорио овде а тамо доле пале ли ти, пале кућу! вели и показује му на Бису и господина Гојка капетана, ко.ји — окреиути једно другом, и разговарајући се живо, и заборавише на свет око себе. — Неће, неће! Не боји се Пера пожара,; благовремено осигурирао је он добро све! вели у шали Пера, али се ипак диже, рече да је време да се иде кући и позва и Бису. Ерасна си ми и ти мати, а и ја опет као отац!... Остала ситиа деца сама код куће... могу какву несрећу починити. Хоћемо л'? шали се Пера. Хоћемо л' већ кући ? Ајд' дижи се! — Шта, шта! Зар се бага ти први нађе да квариш другатво! повикагае сви. Је л' то оно твојс хвал^но дружеско дружељубље?!... Ала си ми и ти дружески... А Пери мило па им одговара. — Па... како 'но рекосте?... Ја кварим другатво ? Па бага ја и нико други ?!... Ала ми напричасте!... Ех, а ја ако га кварим а ја га и нравим! Ето, прве Недеље, ирвог недељног дана да нанравимо један ама богат излет у Еогаутњак, тамо код Кнез-Милогаеве или Ајдучке чесме, или још дубље ако хоћете у шуму, па онако дружески. Ама богато да буде; на цео дан.... — Гилта! прихватише неколицина. — Гилта! одговара Пера. — Али под условом: да си нага гост! рекоше они.