Нова искра

раутенделајн Баба! Помози! Умире! Баба! ЈЗиткхен (из,1ази 11,ч ираг од колибе: левом руком иоси ведрицу и млеком; зове мачку) Мац, мацо! (С алузијом на Хајнриха) Биће што мора бити! Човек је да мре, друкчије није. Па шга сад можеш? Остав' се тога!.... Мац, мацо! Мац, мацо! Ево ти млека. Ал' где је маца? Хеја, хеја, хеј патуљци, Ево млека, човечул 5 ци ! Хеја, хеја, хеј женице, Ево хлеба, раженице; Да се једе, да се пије Ни у кнеча боље није! (ово деоетак смешних шумских патуљака и патуљица, клатећи се, журно долазе из шуме и слете се на ведрицу) Гле само луде! ^ Та мир нек буде! Комад је цео: Сваком по део ! Ал' ко то вришти, Дере се, пишти ? Гледај ти злоће! Шта хоће? ...Сад је већ доста! Ништа не оста. И увек свађа. Од једа пући! Сад — хајде кући ! (Шумски пагуљци и патуљице одлазе у шуму као што су и дошли. Месец је изашао. На стеии више колибе појављује се Шумски Фаун ; руке је као шкољку метнуо на уста и виче у помоћ, али као одјек х ; Шумскк с^аун Помоћ! У помоћ! ЈЗктихен Шта је? Јлас (далеко из шуме) Хајнриче! Шумскк фаун (као мало пре) Помоћ! У помоћ! ЈЗкткхен Што брђане л^диш тако? Зар је њима, мислиш, лако? Лајеш, мумлаш, урлаш свуда; Пси се плаше од тог чуда. И раднике с пута сводиш, У вратолом да их водиш. Шумски фаун Пази на своје, пази на себе : Фини ће гости доћи до тебе ! Шта има гуска на перју своме ? Сапун и брицу — страх лицу моме! Шта, уз то, има на глави својој ? Учу с перчином — страх деци мојој ! А с њим и попа (јер поп је свуда), Као што видиш : три красна чуда ! "Јлас (ближе него ли мало пре) Хајнриче ! Шумскк фаун (као пре) Помоћ!

јЗкткхен Гледај ти хуље! Сад учитеља на врат ми трпа, А с њим и попа! (Стегнутом песницом прети Шумском Фауну). А, чекај само ! Платићеш за то! Све ћу комарце Са обадима послати на те! Нека се чешеш и дуго памтиш ! Шумскк фаун (злурадо, одлазећи) Ево их! (Оде) јЗкткхен Нека! — Шта ме се тиче? (Раутенделајни, која још вазда стоји занета Хајнрихом и боловима његовим) Хајде у кућу, па светлост гаси И спавај! "раутенделајн (мрачно, с упорством) Нећу ! јЗиткхен Не ћеш? раутенделајн Не, бабо ! јЗитихен А за што не? раутенделајн Однеће ми га! Виткхен Па? раутенделајн Ја то не ћу. јЗитихен 0, дете, дете ! Хајд'! Остави њега, нек лежи туна. Нек с њиме раде што их је воља: Мртви са мртвим! Мора умрети. Па нека умре. Боље за њега! Живот га мучи. Гле, ал' му срце Кида и дави! ХајНрИХ (у заиосу) Сунце се гаси ! ЈЗитихен А није никад видео сунца. Ти хајде са мном, а он нек лежи ! (улази у колибу) раутнделајн (остане сама, ослушкује. Чује се опот »Хајнриче! Хајнриче!* Врзо откине једну цветну гр ну и повлачи по земл.и круг око Хајприха, певајући:) Чиним сада свети дуг: Чаробнички вијем круг Ко што моја баба зна. Нек ти, странче, срећа сја; Вечно буди свој и мој И безбрижно увек стој, Нико не сме на мој рад Био старац то ил' млад. (повлачи се у мрак)

11М ~