Нова искра

— Ба, мањ на теле®ону. Има доиде читав километар. Он је дотле гледао умилио но свима, на од једаом стаде одушевљено да говори: — 0, да знате кад по неки пут станем да певам горе у нашем стану. Па још кад певам заједно са сестром, да видите како се то чује! — А имате ли сестру? — Да боме да имам! Ми често седимо заједио на прозору и певамо а госпођа преко пута баци нам од једном десет суа. — Је ли сестра старија од вас? Он је жмиркао стидљиво не смејући да одговори, као да га је то питање непријатно дирнуло. Еад јо видео да сви очекују одговор, он саже главу и стаде исправљати боре на блузи. — Колико година има ваша сестра? Он прошапута тихо: — Шеснаеет. Ма да га је вино било развеселило, последња два питања намах га ућугаше. Није подизао главе за неко време и једном ее мрдну као да хоће да иде, а у лицу је био поцрвенео; Дамо му сваки по нешто и он оде.... Тореадор је волео сестру изнад свега на свету и ннје давао да ико проговори једну реч о њој. У свакој другој нрилици шалио се и причао, кад год би се развеселио мало више.... Али му једнога дана умре мајка и он се сасвнм промени. Од онда, кад год би дошао у хотел, био је забринут, једва чекајући да покупи бакшише, на да оде. Очи су му биле све тамније и израз све жалостивији. У грлу га је стално нешто притискивало, те није ни певао као пре. Та промена на њеиу све нам је више падала у очи. Внали смо да, има тетку и да тетке мало штеде своје сесгриће, те смо од нрилике нагађали какво злостављање код куће. — Ви сте болесни, рече му једном газда; треба да се лечите. Он је жмиркао, а око очију му се панравише неколико жалостивих бора. — Чува ли вас тетка ? — Па.... рече он тихо и погледа у земљу. — Од чега живи? упита га други. Овре је трљао левом руком палац десне руке. — Ја идем да певам по улицама. Те готово нечујне речи изазвале су опште саучешће. Сви су га жалили, а он је бивао сваким даном све тужнији. Једаннут дође снужден, готово би се заплакао. Рекоше му да нева о „нсу пливачу" и он поче мало слободнијим гласом, без сумње још унапред одобровољен шаљивом садржином нееме: ЕсоаЈег Г ауепћгге Сип раид ге сћхеп р1оп§еиг!

Кад је дошао до оног места, где нас загребе из воде не смејући да зарони, са свију срана у сали заори се смсх. — Дивно ће преоектура да успе са тим псима! рече неко. — Онда треба Морг да униште! Овре је испрва помислио да се онај смех односи на њега, те се збуни и очи му се напунише сузама. — Певајте, Овре! Он је ћутао оборене главе. — Што не идете са сеетром заједно? Више бисте пара зарадили. — Ако је још довољно лепа! добаци неко иза мене. — Болесна је, прошапута тихо Тореадор, а успе му заиграше од узбуђоња. Иутао је неко време, па од једном иође око столова, сакупи бакшише на врат на нос и изађе... II. За дуго га после нисам видео. У хотел је долазило неко Талијанче и свирало на вио/ину, те малог Овреја иочегае заборављати. Али једнога дана, идући улицом Вожирар, опазим га где пева пред неком великом кућом. Зима је била на измаку и крајем ©ебруара требало је да настане пролеће, али баш тих дана. удари ладиоћа, те се све кочило од мраза. Улице су биле покривене танким слојем снога, а оштар северац дувао је међу оним високим кућама. Мали Овре, гологлав, опустио је био премрзле руке као да не осећа ладноће и главу нодигао у вис, те пева танким ослабелим гласићем. Нисам чуо садржину песме; само ми је ветар на махове доносио његов глас до ушију. Од једном зазвони новац по асФалтској калдрми и Овре се саже да га узме. Али кад је хтео поклоном да се захвали ономе што му баци бакшиш, стаде као укопан; затим измахну новцем и баци га на један балкон. У том сам му се и ја приближио, те га чујем где узвикну угушеним гласом: — Не треба ми то од вас ! У погледу, којим су те речи биле пропраћене, изражен је био гнев што се ретко виђа код деце тих година. Окреиу срдито главу од оног прозора и нође крајином стиснувши песнице. Видело се да је ражљућен и да неће више да пева. Од љутине заборавио је био да метне капу, те му је ветар лепршао кратке витице косе. Кад сам га стигао, метнем му једну руку на раме. Он се осврпу. — Шта радите, Овре? Испрва ме је погледао мрко, али познавши ме обори опет главу и продужи пут. — Ето, рече он тихо. — Онај вас је господин наљутио? кажем му нежније, а лице му се од једном стужи. — Да, прошапута он узбуђено. То је највећи непријатељ наше куће. Тореадор је ишао оборепе главе као да се љути што га питам. Дрхтао је од ладноће као прут. Око танког