Нова искра

— 118 —

узвикивао, — тагсо сам се радовао. Рањена птица отимала би се и лепршала крилима било у трави било у зубима Трезоровим, — са ње тече крв, а ја се ипак радујем и не осећам никакве жалости. Шта све не бих дао, кад бих и сам смео пудати и убијати јаребице и препелице. Али отац ми је говорио, да пре своје двадесете године но ћу добити пушку, а и када је добијем, биће једноцевка и смећу пуцати само на гаеве. Ових шева било је силество у нашем крају; о сунчаним данима читаве десетине виле би се према јасном небу и подизале се све више и више звонећи својим јасним гласом као звонцад каква. Гледао сам их као свој будући плен и циљао у њих палицом што ми је о рамеиу бида месго пушке. Било је веома лако гађати их, када оно на два три аршина од земље застану у ваздуху и трепте, пре него што се шмугну у траву. Понекад, далеко у пољу, из стрњике или поврћа стрче дропље; ех, мислио сам, да ми је тако што убити, па ма после и пе живео више! Показивао сам их оцу, али ми је он увек говорио, да је дропља веома опрсзна птица и близу не пушта човека. Ипак је покугаао једном да јој се приближи, мислећи да је рањена и да је за то заосгала од свог јата. Нареди Трезору да иде за њим, а ја да останем где сам био; напуни пугаку сачмом, још се једном окрете Трезору, припрети му прсгом и шапатом командова: „Ариер! ариер!", па се погну гато вшпе може и пође, али не право дропљи већ у страну. Трезор, и ако се није погнуо, ступао је за дивно чудо пажљиво: у раскорак, — а реп подвио и зубма стегао доњу губицу. Ја не отрпех, већ, скоро пузећи, пођох за оцем и Трезором. Па ипак, дропља иам не допусти да јој приђемо ни на триста корака; прво потрча, затим замахпу крилима и полете. Отац опали и само погледа за њом.... Трезор истрча напред, па и он само погледа. Погледах и ја... па ми бегае криво, тако криво!.. Запгго није још врло мало причекала! Оачма би је несумњиво погодила! Једн^г дана опет пођем с оцем у лов, баш некако пред Петров-дан. У то су време јаребице још врло младе, те их отац не хтеде ловити, већ пође у растову ситногорицу, поред ражиих усева, где је увек било препелица. Место је било незгодно за косидбу — те је трава дуго остајала нетакнута. И цвећа је било много: граорице, детелипе, звончића, помепка и каравиља. — Кадгод сам туда пролазио са сестром или са собарицом, увек сам га брао по читав нарамак; али то нисам радио кад сам ишао с оцем, јер сам веровао да је такав посао ловца недостојан. Трезор у један мах застаде; отац викну „држ!" а испод самог Трезорова носа искочи препелица и полете. Само, летела је некако врло чудновато: заносила се и поводила, вртела и падала на земљу — као да је била рањена или као да јој крило бегае подломљено. Трезор свом брзином потрча за њом. Он то иначе није радио, кадгод тица лети као гато треба. Отац није могао пуцати, јер се бојао да сачма не погоди и пса. У ј^дан мах видим: Трезор потрча јога брже и — цап! Ухвати пре-

пелицу, па је донесе и даде оцу. Отац је узеде и метну себи на длан, трбугачићем горе. — Ја притрчах. — Шта је то, рекох: зар је била рањена? — Не, одговори ми отац; није била рањена, али јој је гнездо са младунцима, јамачно, овде негде у близини, па се учинила као рањена, како би пас помислио да ће је лако ухватити. — А за гато она тако ради? упитах. — Да одведе пса од својих малигаана. После би она лепо полотала. Само овог пута иије добро срачунала; и сувигае се претварала, па је Трезор ухватио. — Вар није била рањена? упитах ја опет. — Не... али не ће остати жива... Дохватио је Трезор зубима. Приђох ближе препелици. Лежала је непокретно на очеву длану, оборила главу и гледа ме искоса својим цриим очима. И стадох је тако жалити! Учинило ми се, гледа ме и мисли: „Загато морам умрети? Загато? Испунила сам дуг свој; хтела сам спасти своје мале, одвести пса даље, — и ето пропадох! Јадна и жалоспа ја! 'Го је неправда! Неправда!" — Папа! рекох. Можда не ће умрети... Ту хтедох погладити препелицу по глави, али ми отац рече: — Не! Ево види: сад ће испружити ноге, сва ће задрхтати, и затвориће јој се очи. Тако је и било. Чим јој се очи затворигае, — ја заплаках. — Шта ти је? упита отац и насмеја се. — Жао ми је! одговорих. Испунила је сво.ј дуг, па је опет убигае! То је неправда! —- Хтела је обманути, одговори ми отац. Али јој Трезор није дао. „Гадни Трезор!" помислих у себи. Па и сам отац није ми овог пута изгледао добар. „Хтела обманути"? То је љубав према деци, а не обмана. Ако јој је наређено да се претвара и да тако чува децу своју, — онда није требало да је Трезор ухвати. Отац као да хтеде снусгити препелицу у ловачку торбу, али ја је измолих у њега, положих је пажљиво на оба своја длана и задахиух је... не би ли се пробудила. Али се она и не покрете. — Узалуд, брајко, рече отац. Не ћега је ускрснути. Глава јој се заноси. Полако је ухватих за кљунић; али тек гато уклоних руку — глава јој опет клону. — Ти је жалиш? упита ме отац. — А ко ће њене мале хранити? упитах ја. Отац ме пажљиво погледа. — Не бриии се, вели: мужак, отац њихов, исхраниће их. Причекај само, додаде: оно Трезор опет стао... Да није гнездо? Гнездо је, гнездо. И доиста, у трави, на два корака од Трезорове њушке, као припивени, једно уз друго леже четири тичића; приљубили се једно другом, испружили вратиће и сви тако брзо, у једаи мах дишу... као да дрхте! Већ