Нова искра

— 129 —

Број 5.

Београд, маја 1904.

Год. VI.

Ј~*(ас тројица дођосмо заједно на вечеру у своју гостионицу, где затекосмо иеколико столова заузетих, а на нашем постављено за четворицу. Ретко јо бивало да дођемо заједно, ређе да Код Два Гаврана нађемо толико путника, најређе да се за нашим столом да места четвртом, јер је била погодба, да се то чини само кад наиђе какав добар нознаник бар једнога од нас. Газда писаше за тезгом, момак послуживаше путнике. Једва једном дође ред и на нас. На наше питање, ситни, зрикави Дим слеже рамеиима, развуче усне, а једна му зеница одигра на више. — Не знам! вели. Питајте газду! Он је наредио! Бата подухвати своју дервишку браду и њом покри уста и нос; Чича, такође веома брадат, стаде истезати своју; а ја почех трљати нос, што беху несумњиви знаци да се почињемо узрујавати. — Је ли, Ферте! викну Бата, ко је четврти? Гојазни и ћелави газда Ферт, не дижући главе, одговори:

ЈОВАН ДРАГАШЕВИЋ књижевник

— Свеједно, он вас познаје, каже, па, рекох, нека га онда с вама за столом! Узео је нумеру тринаест! Остаће, каже, две или три недеље, свеједно, јер хоће да полаже провесорски испит. Он је провесор из унутрашњости, — сад не знам рече ли, из Лесковца или из Алексинца, свеједно! Вове се, чини ми се, Рајковић, или Влајковић, или Мајковић, свеједно! Ваљда га је Димче записао! Увекје тако обавештавао, почињући с репа, умећући своје вечито: свејодно! С почетка, кад се нас тројица усолисмо Код Два Гаврана, прозвасмо га: г Свеједно", али после превлада „Ферт", јер, онако кусаст и трбушаст, кад би се подбочио, напомињао је то слово. Тананом, празноглавом Димчи откидосмо последњи слог, да нам напомиње оно, ; чему беше налик. Дим је служао разјапљених усга, па кад газда сврши свој сметени извоштај, он узвикну: — А па то ће бити онај мали, броћасти господин, што је последњи дошао?

„Нова Искра" ттзлагш сваког месеца. Дена: на годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. нли 20 динара у злату. Претплата и све пгго се тиче администрације гааље се Р. Ј. Одавићу, власнику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражење поЈединих бројева извршује со само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —