Нова искра

— 162 —

Дртлјатељство *

Колртдва

тт

ри)атељство тражи, Пријатељство хвали ; Томе дивном цвету Цену не обали. И ако ти време Викне : «То је шала ! » Остаће ти помен Дивних идеала

г

ле, коприва никла, Зелени се мирно! 11е ожегла никог Ко је није дирно. Размислица ваша Може сада бират': Ил не ваља жећи Ил не ваља дират'.

змај

т змај

половини XIX века Вмај је један од најзнатнијих лиричара српских. Широка индивидуалност његова талента, плодност мисли и снага са којом је он радио на нашој књижевности створиле су му име које ће несумњиво остати внаменито у Иеторији Српске Књижевности. Његова је слава пре једне десетине година била свакако већа, призпање публике и књижевне критике несумњиво потпуније него сада, што је, у првом реду, ствар нромењеног укуса и напретка крИтике. Ми нисмо никад вољни признати да је критика у нас много напредовала. Такво би тврђење било нетачно, као што би, можда, било тенденциозно од оних воји пишу критике у нас. Заслуга за напредак наше критике припада прво и готово једино Д-ру Љубомиру Недићу, писцу који је први имао важних услова за једнога критичара. Изгледа нам да његов рад на критици у нас није довољно оцењен. Недић је био једини наш критичар чиста темперамента, систематских погледа и, што је најважније, писац који је полазио у својим студијама од нсколиких принципа, у основи тачних. То није мала ствар. Ни прс њега ми нисмо имали писаца који би били знали шта је предмет и метод Књижевне Критике. Ми знамо врло добро да су мишљења и о томе у књижевном свету подвојена; али тачност једне теорије од тих многих није искључена, нарочито у случају кад Је она аргументисана принципима основнијег значаја и дијалектичком проницавошћу духа. После Недића критика је у нас поново пала, ако не на онај степен на коме је била пре њега, оно, свакако, на нижи степен но што је била у његово време. Ово, што смо овде у неколико речи казали о писцу студија „Из новије српске лирике" и „Новији српски писци", то је с тога што је и Змајева репутација од доба познате Недићеве студије о њему промењена. Тим нећемо да кажемо да је Недићева студија у свему тачна — далеко од тога — већ само то да је она имала и знатнога и у многом оправданог утицаја на мишљење и ужих љубитеља лепе књижевности и ширег круга читалаца поезије наших песника. То је важно и због тога што се у томе може видети како у

нас, још Једнако, нема велике разлике између оних који пишу књиге и оних који само читају; између писмених и полуписмених, ако тако смемо рећи. При свем том Змајева поезија остаје знаменита појава у српској литератури. Њен многоструки утицај на друштвене прилике у нас, на књижевност и популаризацију песме осгаје. Ллчност Зма-

Д-р ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ | змај

јева није изгубила ништа тиме што се мишљење о његовој поезији у последње време поделило. Ово смо рекли само с тога што мислимо да се баш после смрти једног знаменитог радника на песми мора водити рачуна о мишљењима компетентних. У ове, наравно, не долази г. Д-р Лаза Костић са својом великом књигом о Змају. Данас