Нова искра

— 251 —

ч

Мс плачи! Ходи! — За подвиг нови Ти силе даде; ти моћи својом 11разне ми руке напуни златом Да такмац будем, смело и вољно, И — боговима! — Та још и сада Неисказано ми дарујеш свега И нудиш чари лепоте своје Која је мени још непозната, Ма да бих хтео да је разумем: Болу је блиска а срећи сродна. Светли ми ! Напред! Шумскк фаун (виче с поља) Хојлаха! Хојла! Хајд' гбре! Гбре ! Слободно, смело ! Храм Валов мора у рушевине! Господин-попо, брицо, — та напред. Ево вам сламе, смоле и прућа. Сад мајстор Хајнрих елфицу љуби; На одру лежи, не мисли ништа. Хајнркх Тај гад је, биће, бунике јео. Не кречи, хуло, кроз ноћ и маглу Добро се пази! Шумскк ^аун Од тебе? Хајнркх Можда. За браду ћу те, наказо козја. С таквима рачун брзо свршавам! А када познаш мајстора свога ј Бићеш острижен и питом, да ћеш Бити што ниси : јарац и ждера Постаће радник. — Брекећеш, је ли?

Наконња ево, ту је и чекић Довољно снажан да те испракља. Шумскк фаун (окрене му леђа) Нуто јунака! Хајд' дођи, туци! Тако надртих јоште је било, Ал' мачем су ми тек буве тресли ! На наковњу ти гвожђе је блато, Распрштаће се ко ђубре кравље. Хајнркх Па дбла, рђо, дртино клети! Ко кедар да си матор Ливански, Да ти је снага ко језик што је У ланце ћу те да воду вучеш, Колибу чистиш и стење ваљаш. А батином ћу кад се узлениш! раутенделајн Он јавља само. Шумскк фаун Весело! Хајса! То ће тек бити — доћи ћу и ја: На спалиште ћеш ко теле какво! Вући ћу уље, сумпор и смолу Да се што боље припреми огањ С чијег ће дима сунце помрчат'! (Оде. — Из дубине ое чује вика многих глаоова)

раутенделајн

Хајнриче, чу ли? — Гласови људски ! Ужасна вика! — Тебе се тиче! (Један камен улети и погоди Раутенделајну) У помоћ! Бабо! (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Прво сејање (сликао Л. Стахјевич). Обичај у пољском народу приликом првога сејања представљен је веома речито у овој слици познатој и ван граница пољских. Моја љубав (сликао Ф. Енгел). Под ликом Ов. Цецилије, заштитнице музике, сликар представља предмет своје љубави. Мачкица (пресликала | Милица Анђолковићева). Прошле године донели смо један од радова даровите Милице и ожалили њену смрт, којом је поништена једна лепа нада срнскога сликарства. Завршивши претходне студије у Српској Оликарској ПГколи, Милица је била спремна да се на којој јевропској Академији и даље усавршава, али је смрт рано, и сувише рано омете. Данас доносимо једно њено слободно пресликавање, из ког ће се и опет видети, да је доиста у Милици изгубљен леп и несумњив дар. Престо Срискога Патријарха у Ср. Карловцима. Овај је престо постављен у свечаној дрорници патријархова двора. С десне стране је попрсје митрополита Сте®ана Стратимировића, а с леве патријарха Георгија Бран-

ковића. На престолу и више њега грб је Карловачке Митрополије. Богословски семинар у Ср. Еарловцима. Ова лепа и уредбом угледна зграда довршена је прошле године трошком Српскога Патријарха. У њој станују српски богослови под надзором заводске управе. Тако је подмирена потреба која се осетила још за митрополита, Стратимировића (1794. г.). У овој су згради све просторије потребне за интернат. Семинар је под духовном заштитом Ов. Ђирила и Методија. Сриски народно-црквени сабор. — Слика представља чланове саборске, искупљене у Ср. Еарловцима, за сесију 1902., 1903. и 1904. године. Орпски народно-црквени сабор заступство је православних Срба Еарловачке Митрополије. Он расправља, уређује и преко својих органа управља и извршује послове који се тичу цркве, школе и њихових имања. Сабор има 75 посланика, од којих је увек 25 свештеника а 50 световног реда. Сабор треба да се сасгаје сваке треће године, а сазива га патријарх. Овај данашњи сазив извршеи је после десетогодишње наузе,