Нова искра

— 267 —

„Благоверни и христољубиви Краљу Србије! Божјим благословом и дејством Светог и Овеосвоћавајућег Духа, по Твојој жељи и вољи, ваља да се изврши крунисање Краљевскога Ти Величанства у овоме светоме храму Твоје престонице. Тога ради, по утврђеном од старина свештеном обичају древних хришћанских царева и краљева српских, очекујемо, заједно са побожним народом српским, да чујемо из Твојих уста исповест Свете Иравославне Источне Верс, те због тога и питамо Те: како верујеш?" Два Архијереја, ставши десно и лево до Краља, поднесоше Му отворену књигу, из које је Његово Величанство Краљ читао гласно „ ВјеРТ"- По прочитању Символа Вере, Митрополит, осењавајући Његово Величанство Краља крсним знамењем, изговори: „Влагодат Пресвјатаго Духа да будет с Тобоју! Амин." Затим Митрополит ступи на црквени амвон а протођакон отпоче: „Благослови, владико." Митрополит: „Благословено царство, Отца, и Сина, и Свјатаго Духа, ниње и присно и во вјеки вјеков." После ове молитве Његово Величансгво Краљ сео је на Свој Престо. Протођакони изговорише велику јектенију: „Миром Господу помолимсја." Митрополит узгласи: „ Јако подобајет Тебје всјакајаслава, чест и поклоненије, Отцу и Сину и Свјатому Духу, ниње и присно и во вјеки вјеком." После тога настунише хорови м. Јовановић и одговарања свештеника. Његово Величанство Краљ устаде. Хор: Слава Тебје, Господи, слава Тебје. По прочитању Јеванђеља Митрополит и један Архијереј ступише на постоље Краљева Престола и поднесоше Његову Величанству Краљу Пор®иру, коју им предадоше носиоци овога знака. Његово Величанство Краљ скиде са Себе знаке Краљевског ордена Цара Лазара, уз помоћ првог ађутанта; заогрну се Пор®иром уз помоћ Митрополита и једног Архијереја и лица која су нарочито

била одређена. Затим је метнуо на Себе преко ПорФире знаке Краљевског ордена Цара Лазара. Митрополит је гласно говорио: „Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа, амин". Кад се Његово Величанство Краљ заогриуо Пор®иром, протођакон је говорио: „Господу помолимсја!" а хор: „Господи помилуј!" Његово Величанство Краљ погнуо је главу, а Ми-

Прва Карађорђева Застава трополит, осенивиш' га крсним знаком, поврх главе положио унакрст обе руке, и из књиге, коју су држала два протођакона, читао гласно ову молитву: „Господи Боже наш, Царју царствујушчих и Господи господствујушчих, Иже чрез Самуила Пророка избравши раба Својего Давида и помазавши јего во царја над људими Твоими Израиљем." После молитве Председник Министарства подиео је Краљевску Круну Митрополиту на благослов.