Нова искра

— 273 —

^арађорђе у својим пксмима

кунљачу још вазда несређеног и ненокунљеног матернјала за биогра®ију Еарађорђеву, укавујемо на још један пут којим ће се доћи до извесних података, који довољно карактеришу овога срнског вођа п износе душу његову. Н8зу описа разних догађаја додајемо ово неколико извода из Еарађорђевих писама, што их је писао, или у перо говорио и слао виђеним Србима оног доба. И ако, због кратког времена, $е стигосмо да прегледамо сва до сада објављона и необјављена писма његова и да из њих повадимо сва места која износе по-

беду на непријатеља и да ме с радостним гласом носетите, но Вам особито прспоручујем, да се не унустите лудо и с мало војске да ударате, да се не покварите први пут наспрам турака." (Из пиома Алекси Ненадовићу, 14, иовембра 1811.). III Карађорђе о војном вежбању „Особито за тобџије и капларе и проче које зекцирате весма је мени драго и по вољи, но само с мерама, да, им не буде млого и досадно; но и' понеколико и од-

Д-р М. Нпколић глоде и душевне особине Карађорђеве, — пружамо за сада ово неколико примера, желећи да покрену ма ког Србина да овај посао изведе до краја. I Карађорђе и Правда „Нисмо ктели са свим људе од нас одбијати, јер који к нама иде оном се ваља суд држати и правицу пзнаћи, јер рећи ће: кад код Г. Ђорђа суда нема а оно нигди нема." (Из пиема Проти Матеји, 5. маја 1812. год.). II Карађорђе о првом бојном огледу „Разумевам да и Ви пред турке одлазите, који оће на Церову да ударе, зато желим да Вам Вог даде по-

ДОЛАЗАК ПРЕД ЦРКВУ

морити вал,а као пред Влаге дане, а у нас непрестано по једна кнежина стоји на зекциру у Тополи." (Из писма Јеврему Иенадовићу, 30. Фебруара 1812.1. IV Карађорђе о чуми „Тврде и честе страже да наредите и сасвим границу да затворите са Турцима и никаква састанка нико да нема из Турске; што се овамо понесе, ништа да се не прима, а одовуда у Турску који понесе — све у беглук узети, зашто се у Стамболу и у Турској велика болест појавила, чума; зато тврдо затворите штоно рећи ни гггица да не прође нити који да се сасгаје са оним људима који су у Турцима за живот; који би се такови уватио свој живот оће изгубити." (Из писма проти Матоја Алексићу и војводи Јеврему Јаковљевићу, 17. Фебруара 1812.).