Нова искра

- 275 -

званог „седам кућа." На том је мосту Карађорђе поставио оиет иокугаава, да на оном месту, гдо је пре сто иедесот своју артиљерију, и одатле јо гађао на Бооград. Пуцало и двеста годииа била волика башта, подигне парк. Носо већином на град и на џамије. колико година говори со да ћо се на супротпој страни Тек гато јо освануо Св. Андрија, разданило се, а према дворској багати подићи скупгатинска зг])ада; али Еарађорђо нареди својин тобџијама ди отпочну паљбу. како со ради проћи ће јога сто година, а неће бити пи Карађорђе је с виса посматрао'„Веоград. Највигао је парка ни скупштинске зграде. упадала у очи Бела џамија; она је била на највигаем М. п. мосту, највиша и најближа топовским устима. Нигаанџија, неки Живко из сола Пииосаве, примоти куда блуди вождов поглед. — Како би било да скинемо Белу џамију? заиита он. — Ако можега... немој да нам џебана идо иајалово, речо му Карађорђе. — Е, да видига... Груну топ. Кад се дим растурио погледагао прома Болој џамији — минаре стоји као и про. — Батали... поче вожд. — Дај још једну... Напуиише топ. Карађорђе поклече иза њога, стадо оком одморавати и номицати лово и десно г док не стаде. Кад би готов оп со измаче и окрете. — Пиносавац... Живко изиде пред вожда. — Е, сад удри! Рикну топ. Кад со дим растора — мунарета није било изпад џамије. Топовско ђуле као да га је просекло. Турци, којих је било много у џамији и око њо, унлашишо со кад видеше како српска ђулад обарају и џамије те нагошо збуњени божати у град. Тог истог дана нросто онусто и Бела џамија и околина њена — оставише Турци и куће и сво по кућама. Остало џамијо су у вароши радило, али ова опусте: сами јо Турци баталише; имам у њој нијо окујисао, пити со чула мујезинова несма о сабаху и ићиндији. Баталише сами Турци џамију и рокоше за њу „батал." И оста „батал." После неколико година прозвашо и цоо крај „Батал џамија." То име задржало се до данас. 1Д" Р м - Николиђ Круиисање Њ. В. Краљ^Пктра 1

* Бреме јо положило своју руку н на раскошну башту и на забатаљену џамију: носле неколико година врт са свим опусти, џамију Орби сруше и камен од ње унотробе за подизањо других грађевииа. Но имо, које су сами Турци дали својој џамији „ батал" остадо јој до данашњег дана. Сам крај на коме је била башта са џамијом био је нроменљиво судбино. Педесетих годииа прошлога столећа на том простору огромне рупчаго и кречане. Неколико година доцнијо, иа сродини саме пољане, гдо су стајали остаци од џамије, налазили су се велики камонити римски гробови са натписима. Седамдесетих година општина подигне кантар за морење сена, креча и рогате марве. Сад

Отаџбина (у спомен стогодишњице) У данима радости, одушевљења и иада; у данима сећања на сјајну и бурну прошлост, на људе који су као дивови васкрсавали, борили со и гинули; у сећању на витешка и славна дела њихова која су свет задивљавала; — ко да се ие сети тобе, драга Отаџбино, тобе која си сломљона и заробљена трајала дане у туђинском ропству, тебе која си била рагничко поприште туђе најозде, и чију су децу водили туђи силници, да лију своју крв за другога; тобо драга Отаџбино, која нисп имала ни имона свога; тебе, коју унижону, потиштену и смрвљену, дигоше и оживеше јуначким прегнућем, беспримерним пожртво-