Нова искра
— 282 —
19. фебруара 1804. Карађорђе стигне са војском под град Рудник гдс му се придружи Руднички војвода Милан Обреновић. 23. фебруара 1804. Шабачки Турци под Мусагом (братом дахије Фочића) сукобе со у селу Бељину са војводом Јаковом Ненадовићем, Живком Даићем и ПопЛеонтијем. Ту погибе ага Арапаџић-бег, а од Срба буљубаша Шајило Лазић. Срби сузбију Турке у Свилеуву, где их после 5 дана разбијо Јаков. 27. фебруара 1804. дахије са Београдским пашом држаше диван о српском предлогу за номирење: да се Србима пе смета у трговању са Београдом, да Турчин не ступа у српско село, да Срби сами предају паши харач. Паша је препоручивао дахијама да прпстану на ове погодбе, али дахије не хтодоше. 28. фебруара 1804. војвода Јаков Ненадовић са Поп-Луком побије на Свилеуви Шабачке и Босанско Турке п носече нх 270. Ту су се борили са својим четама славни хајдуци Дамјан и Григорије Нодићи из Осечке, 'Борђе из Остружња и Дамјан из Еотешнце. 28. фебруара 1804. на Покладе, пред воче, удари Карађорђе на Рудник. Срби запале неколико кућа п конаке Сали-аге, Рудничкога Бика, и потуку 86 Турака. 29. фебруара 1804., у зору, 'Гурци под иредвођоњем Пореч-Алије напусте Ваљево и нобегну у Ужице и Соко, пошто су их Срби дан пре иадбили и град запалили. 5. марта 1804., ноћу, уочи Болих Поклада, Срби дочокају код Јелен-Камопа или Јеринина Гроба и разбију Рудпичко Турке који су бежалн у Ужице. Турака ногибо 200, међу њима Ужички муселим Алих Хаџић (Алија Цавић) и Карановачки муселим Иљака. Осталн Турци са Сали-агом, Рудничким Биком, пробвше се кроз Србе. 6. марта 1804. сгигие Карађорђе на Врачар код Боограда са 3000 људп и одмах пз Београда изиде 2000 Турака и ту со бише 9 часова. Срба боше неколико рањених, а Турци оставише 20 мртвих, међу којнма беше и Крагујовачки муселим Хасан-ага. 7. марта 1804., ноћу, Милеико Стојковић са 1000 другова сузбије Турке од Трњана у Пожаревац. 9. марта 1804., ноћу, 500 турских атлија иод Тосун-агом од Јагодино растерају Србе под Баточином, који су у Баточини били опколили 250 Арнаута. Али Карађорђе код Кијева дочека Тосун-агу н убије му до 400 атлија; с остатком утекне Тосун у Јагодину, а 250 Арнаута у Баточини сви ногину. Срби добију лен шићар у коњима, оружју и т. д. 11. марта 1804. војвода Јаков Ненадовић зло нобије на Думачи Шабачко Турке који падошо у његову заседу. Срби изгубе 8 другова, а добију многе коње, оружје и иовце. Турци на то запале Шабац и потуку многе Србе. 13. марта 1804. дахија Кучук-Алија изиде из Београда са 600 момака и 12.000 дуката, да мири народ, али не сврши ништа ни силом ни милом. 13. марта 1804. војвода Јаков Ненадовић са ПопЛуком отме на јуриш Шабачки град, а Турке стера у тврђаву коју опколе. Срби изгубе 180 другова. Тврђава се предала 20. марта. 15. марта 1804. разбије Карађорђе Кучук-Алију код Ропочева, кад је овај из Јагодине са Гушанац-Алијом ишао у Београд. Турци нагну бежаги у Београд, али их код Лештана дочека Васа Чаранић, убије 60 Ту-
рака и 20 коња, али и Кучук-Алија и Гушанац побегну у Београд. 16. марта 1804. Карађорђе но други пут удари на Јагодину; узме град на јуриш, оплени га и запали, многе Турке нобије и посече. Међутим Кучук-Алија са Гушанцем похара и запали Карађорђеву кућу, али Карађорђе у потери код Ропочеве а Васа Чаранић код Лештана побију преко 100 Турака и добију много нлена. 20. марта 1804. дахија Аганлија испадне из Београда са 500 Турака. али га Карађорђе одбије. Турака погине 50. Срби заробе бимбашу Мехмед-агу. 21. марта 1804. била је у Остружници прва скупштина коју је Карађорђе сазвао да се договоре шта да се ради. 9. аирила 1804. Срби из Београдске, Крагујевачке и Јагодинске иахије имадошо скупштину у Осгружници где се договоре за даљи рад у устаику и за управу народну. 16. аарила 1804., на Лазареву Суботу, на Чоксшини код Лешницо опколе 7.000 Турака под Али-пашом Видајићем и Мулом Ножином до 500 Срба са Јаковом Нонадовићем, и, пошто Харамбаша 'Борђе Ђурчија устуни у Цер, по жестоку боју савладају их; једва се Јаков Ненадовић избави са мање него 200 друга. Ту су изгинули, измођу осталих, Недићи Дамјан и Григорије, Дамјан из Котешицо, Ч&орђе из Остружња. У то време продао со Шабац Србима, и Турцима остаде иобеда без плода. Турци су ишли Шапцу у иомоћ, али се нреполовљени вратишо у Босну, пошто Чокешииу иопалише. Срби су се пре боја причестили у манастиру. 17. аирила 1804., иа Цвети, предадо се Шабац војводи Јакову Нснадовићу и Поп-Луки Лазаревићу. 28 аарила 1804., посредовањем ђенерала Женена, био је у Земуну састанак Београдских Турака са Карађорђем и српским старешннама. ПоЈодба се мимоиђе, јер Срби искаше живе дахије у руке. 6. маја 1804., дође Карађорђе на Врачар са Крагујевачком и Рудничком војском. После 3 дана стигоше и Ваљевска и Шабачка војска. 9. маја 1804. Бооградски Турци ударо на Србе на Топчидорском Брду. Срба погибе 7, а удави их се 17. Срби ипак одолеше. Ту погибе Стојко Батинић, добар јунак. 18. маја 1804., нети дан пошто је Карађорђе стигао са војводом Миленком Стојковићем нод Пожаревац, нродаду му Турци град. Срби добију много оружја, коња, 10.000 оваца и 50 кеса новаца. Карађорђе пусти Турке у Ниш и Видин. Одмах за тим разбегну се Турци из Браничева, 29. маја 1804. борио се Васа Чарапић са 'Гурцима код Винче и мораде уступити. 4. јуна 1804. испадну дахије из Београда са 800 коњаника и 500 нешака, али их Срби сузбију. У том боју паде Турака 100, Срба 50. 12. јуна 1804. босаиски везир Бећир-наша пређе Дрину са 4.600 војника, да но Султановој заповести казни дахије, а Србе умири. По Карађорђевој наредби Срки га дочекаше свечано. 14. јуна 1804. био је на Врачару окршај између Срба и Турака. 18. јуна 1804. дахије иснадну из Београда са 2.000 људи, али их Срби узбију натраг. Срба изгибе 80, Турака 350.