Нова искра

— 284 —

до Валкана и од Балкана до Ловћена, а да ће томе једииству ејајна звезда Карађорђевића битн преодница и заштитница културнога напретка свију јужних Словена. Д-р Јгтдрих Захорж, градски саветник и представник Влатног Прага (при помену овог имена захори се „живео и „№а 2 <1аг!"), на чешком језику поздравља Ераља, српски народ, сву словенску браћу и конгрес, захваљујући на позиву и препоручујући братску слогу, која ће Словенс одржазга. Д-р Богдан Чавов из Варне, у одушевљеном говору поздравља конгрес и захваљује на части, којом је удостојен позивом на конгрес у српско.ј братској престоници, у коју су позвати Словени са свпју страна, да се у мислима уједине и сложе, те тиме утру пут словоиској солидарности. — Ова последња реч изазвала је све учеснике и публику на особито допадање. После овога је председник д-р Данић предложио лица за почасне иредседнике у појединим одсецима конгреса, што је конгрес акламацијом усвојио, а по том је објавио да је свечана седница тим завршена и умолио је чланове конгреса, да дође сваки у свој одсек у 8 часа по подне.

Југоелавенека Уметничка Изложба Изворна тачка уметности лежи у људском нагону и тежњи, да своје осећаје и размишљање изрази извесним трајним Формама, којо су посредник између свакодневног човека с једпе, и његових иајдубљих осећаја и мисли с друге сгране. Такве мртве Форме прожете људским духом јесу уметничка дела. Еада су праоци људскога рода, да би својим осећајима и мислима стнорили одушке и дали видл.ива израза, почели подизати сноменике у ма којој Форми, онда су постала прва уметиичка дела. Први жртвеници, падгробни сноменици или гомиле камења подигнуте по бојним нољима, јесу први почеци нластичких уметиости. Такви нримитивни споменици налазе се где год су људи живели, а познати су под именима менхира, долмеиа и кромлеха. Таква дела су се мало разликовала од случајних природних Формација; она су била примитивне материјализације наивног људског духа. — Ну људски дух, — гоњеи у наирод оним светлим иагоном, који су Јелини дивио изражавали племенитим титаном Прометејем људски дух није лебдео на једноме месту већ се кретао у напред. А у колико су се људи духовио више развијали, у толико јо и њихова умотност бивала знатнијом и савршенијом; јодан критички поглод на културни живот ранијих векова, па и садашњости, потврдићо нам то најбоље. Идући овим реалним критичким путем, доспећомо до иравила без изузетка: што су један народ или опоха културиији бивали, у толико су дотични уметнички производи знатнији. А када је тако, када је напредак у умотиости јасна иотврда културног и општег напретка, онда је сасвим појмљиво, да ће сваки српски и југословенски пријатељ морати ову изложбу двоструком радошћу поздравити: као знатан културан корак у напред, и као почотак културиог сједињоња Јужних Словена.

* Јо ли ова изложба свој главни задатак исиунила тј. је ли она карактеристика нашег духовног живота и огледало нашег живота у опште? У главноме јесте. Она нам јасио показује, да је Југославија од Запада културно зависна и да је њена пластична уметност још и сувише млада, па да би могла бити еквивалентни израз нашег живота и наших карактерних асобина. Југословенска нластична уметност је један од оних калома, узабраних у оплемењеиим западњачким вртовима, помоћу којих ће се наше стабло преобратити у питомо. Прве цветове и плодо!№ нашег преображајног стабла изнела је пред нас I. Југословенска Уметничка Изложба. Опа нам је дала врло вждљива доказа, да се онај позативпи процес препорађања извршава код нас врло брзо. Вато нока је хвала иницијаторима ове изложбе, нашој Великошколској Омладини. * Рад Приређивачког Одбора био је тежак. Ои је имао да сакупи у главноме негруписаие југословенске уметнике, да без изложбене зграде, и готово без материјалних средстава, приреди изложбу, која би била огледало нашег културног стања и достојан претеча за нас тако важног покушаја, као што је културно сједињење Јужних Словена. Када се узму у обзир побројано незгодне околности, онда се мора Пр. Одбору искрено честитати. — Што осветљење иије било најбоље, што је по неки простор био и сувише тесаи или иезгодан, што су неки радови били незгодно намештени за све то иије Одбор крив, јер још немамо изложбено зграде. Од (1еШ-а не може се захтсвати савршенство. Не слажем се са поступком Одбора, да и наши ђаци са сликарских академија учествују на овој изложби са својим академским студијама. Без сумње је Одбор таквим иоетупком хтео, — ако је тај поступак његовом иннцијативом и постао, — да публици представи будуће српске уметнике. Таквом нокушају не би се могло нигата приговорити — да је нспао за руком. Пракса јо одавна потврдила истину, да такви радови нису и не могу бити карактеристични за индивидуалност умотникову, а није ни потребно спомињати, да у њима не може бити ничог национално-карактеристичнога. Нашто онда такве радове излагати? Да је Одбор позвао нашо академеке ђаке да учествују на овој изложби, засебно као и сада, са својим самосталним иокушајима и академским студијама заједно, онда би му иесумњиво иепало за руком, да нам нрикажо с максималном јасношћу нашо будуКо уметнике. Срнски Оцоњивачки Суд могао је бити у нримању радова оштрији, а по ноки уметник уздржљивији, како не би публици ремотио п отежавао уживање у многим врло добрим радовима, а сам Суд доводио у непријатан положај, Онширпији извегатај о Изложби доиоКомо доцинје. м. Ж-

* У чает крунисања Краља Петра била је 8. о. м. у Народном Позоришту свечана престава „Из Српске Прошлости", елике и сцено из народних песама: I. Српкиња, увертира од Даворииа Јепка. II. Српска песма, песма