Нова искра

могу изгледати као сасвим потребни и спасоносни крајњи исходи ? И ко би могао поуздано рећи, да је то немогућно. ако је само посматрао велике промене ранијих еноха, необичан обрт данашње технике и метежну борбу наших моралних нредстава и социјалних уређења ? Али ири мирном, ближем посматрању изгледају нам ипак ти идеали и планови будућности као јака претеривања, управо као једнострани логични закључди из делимичних променљивих тенденција, које опет, историјски иотребно, морају да се уклоне супротним струјама и, још про, морају да се сложе са другим потребним тенденцијама. Зар треба породице да нестане у корист државе и индивидуализма ? Зар се мислило, да се држава у 18. веку преобразила у корпорације, а тако исто и све општине и све задруге и удружења? „ Ј1 п'у а ^ие ГбШ е"ћ Г т(ктс1и в , наређиваше Француска револуција, а данас развијено законодавство тежи да свугде потпомогне округе, општине, удружења и задруге. Виша култура ствара све компликованије облике, па ипак, поред тога, она одржава сваки типични облик живљења, који нађе као погодан за одређене циљеве. Зар је требало да од једном избаци најважнији, најснажнији, још и данас за 99°/ 0 свих људи најпотребнијн тип који се стварао тисућама година? У колнко данас живот постаје покретнији, са што више људи долази данас сваки у додир, у колико се више свако поред својих сродника састаје са различним друговима своје струке и једномишљеницима, у толико постаје потребнији онај ноуздани, затворени спољашњем додиру, најужи круг љубави, поверења и угодности: породица. Упитајмо путнике, који су 2 до 10 година живели по гостионицама, за чим највише чезну ? Ко свакога гладнога шаље у гостионицу, сваку породиљу у дом на рађање, свако дете од његова рођења па до одраслости у читав низ завода за васпптавање, тај претвара друштво у збир саможивих, егоистичних лениваца, чији нервни немир и сувишна надраженост стварају множину кандидата за луднице. Од 45 милиона Немаца било је 1882. године 13,3 милиона, мушких и 4,2 милиона женских, који су зарађивали; 8,1 милиона мушких и 18,1 милиона женских оеоба, које су живеле без зараде или су се бавиле, као послуга у породици, о домаћим пословима. Од женских, које су зарађивале, било је преко 2 милиона испод 30 год., дакле једна група, од које је већина прелазила доцније у категорију породичних чланова, који не зарађују. Та кад би се социјалистички идеал остварио, требало би само завода за васпитање за 15 —16 милиона деце и младића, који данас већином станују .још код родитеља. То би коштало милијардама. 'Гребало би плаћене снаге за васпитање удесетостручити и умногостручити, и укинути цео тако важни узајамни духовни однос између родитеља, и деце. За 17,6 милиона одраслих мушких и женских, који су до сада зарађнвали, и 10 милиона који до сада нису зарађивали, дакле уједно за, 27 милиона од нрилике требало би с једне стране нлаћен рад, а с друге стране издржавање у хотелима, у заводима за рађање,

болницама, инвалидским домовима, у колико не би морали живети стално као чиновници у заводима за васпитање или другим којима. Огромна би сума данас неплаћеног рада у породици и у уза,јамном пријатељском старању, који сад врше међусобно познати људи који добро живе, била отклоњена; сав би рад био нретворен у плаћен, заведен у књиге а свршаван са равнодушношћу. За неколико процона,та болесника и породиља биће данас техничка корист да иду у такав завод; али за већнну је кућње неговање много боље и јеФТиније, јер уједно и морално васпитава. Трошкови живљења у хотелима били би извесно у неком погледу мањи, али ипак много већи него ли данас у но-

родпцама. Трвења и свађе били би много чешћи, а велики би део данашње индивидуалне слободе био ушгштен; била ■би потребна така дисциплина, снрам које би пређашња, у негдашњој патријархалној породици, била права играчка; штедљивост би била много мања; у свима заводима и хотелима и т. д. сваки би економисао из оппгге касе; механичко-друштвени апарат, њсгове контроле, његови трошкови порасли би невероватно. Дакле: оптимистичкој нади социјалиста, да је така организација праведнија и боља, противе се најоснованије опасности. А шта је код рада, који се данас врши у породици, оправдано и добро ? Он дола,зи са, љубављу за човека и дете, за иајрођенији интерес; није плаћен нити се у књиге заводи а да се при том не рачуна,. И зар да се сада оно што су до сада милиони људи у породици за себе и своје учинили претвори у рад за туђипо, који се пла,ћа. Мајчину негу