Нова искра

— 27 —

Српккња кз Скопаљске Црне Јоре (Фотогр. енимио нок. Ж. Величковић). — Тек је „Нова Иекра" била стекла правог и одушевљеног уметника ®отогра®а аа Стару Србију и Маћедонију — пок. Живка Величковнћа, наставника у Српској Скопаљској Гимназији — дође нам тужна вест, да се овај честити Србин несрећним и неочекиваним случајем убио из револвера. РасполажуКи неколиким његовим Фотограшским снимцима, објављујемо у овом бро.ју његову ФотограФију Српкиње из Скопаљске Црне Горе. И избор предмета и уметничка израда њена .јасно сведоче колико смо сви, а „Нова Искра" нарочито. изгубили смрћу доброга Жике. Јован ЈГоповкћ _Дпповац. У редовима руске војскс на, Ерајњем Истоку храбро се бори и овај честити Србин који није непознат у роду свом са, досадашњих ратничких подвига. И пре кратког времена, у боју код Љаојанга, јавио је телеграм широм света о опасном али веома срећном нападу руске војске којој је на челу био храбри Диповац. — Родом из Дрне Горе, из села Грађана, УХиповац је основну школу свршио у Задру, а даље науке наста^вио у Београду н Русији. Као руски медицинар ступио је у добровољце и одликовао се у боју код Гео-Тепе. То је била такозвана Ахалтекинска Експедиција на Туркестан. У руско-турском рату одликовао се 1878. г. у толикој мери да је на самом бојишту одликован орденом Св. Ђорђа. Тада је био и командир страшне „Деце Смрти", т. ј. оних најсмелијих бораца који су били одабрани из једне целе дивизије, а који су ишли у несумњиву смрт. Због осведоченог јунаштва добио је 1881. год. од руског цара читаво једно имање и наследну пенсију од 1500 рубаља. Тавернијска Губернија изабрала га је после тога за предводитеља племства. — Седамдесетих година прошлога вока, као руски официр већ, вратио се Липовац у Црну Гору где је био кнежев ађутант и бригадир. После кратког времена поново је отишао у Русију где и данас служи као нуковник, цењен од свих другова са своје беспримерне храбрости. Значајно је, да је за 130 носледњих година, Јован Липовац тек 14-ти борац чија прса краси орден Св. Ђорђа, 1-ог стенена! Поред тог јединственог ордена, његова прса носе читаве токе од 26 разних ордена, али највише за личну храброст. За време своје витешке службе рањен је неколико пута, али су му, срећом, све ране биле од пребола. Има чин и у личној царевој пешачкој гарди. Јован Поповић Љшовац познат је и као српски писац. Поред великог броја лирских и епских песама (штампаних скоро у свима српским књижевним листовима седамдесетих и осамдесетих година), написао је и ,једно опсежно дело о Маћедонији, у ком се не истиче само као српски родољуб, већ и као хладни и промишљени посматрач живота у садашњости и прошлости ове тужне покрајине. У овом делу покушава да изнесе и начин на који би се ово мучно питање најбоље и најбрже решило. Руско-Јапански рат омео га је да ово дело преда јавности, али по свршетку ове војне угледаћо света у издању једне велике Петроградске књижаре. — Руског Цара Николу II. лично је молио да му допусти одлазак у Манџурију. Цар му је то. допустио а једно лице из

непоередне Цареве околине налисало му је ово писмо: „Чувши да одлазите у нашу ратничку армију, знам да ћете бити пример осведоченој ратничкој вештини руске војске. Радујем се што ће такав срп'кн јунак усрећити редове наше војске. Уверен сам да ћете својим примерима доноситп неоцењене користи и одужити се Императору који Вас је обасипао милостима и доказати да, су у праву сви они који со Вама одушевљавају. Искрено вам завидим што одлазите у рат, а .још више онима који ће бити под Вашом командом, јер сам уверен да ће се нод Вашом руком увенчати славом." Јовану Поповићу Диповцу, храбром борцу и оличено.ј љубави српског народа према Русима, нека је хвала и свака част! К[ван С. Јастревов. — Овај честити и цењени покојник, пређашњи руски генерални консул у Со.ауну, осведочени пријатељ срнскога народа — познат је нама Србима врло добро. Рад његов у Старој Србији и Маћедонији, знаменито му дело „Обичаји срнскога народа у Старој Србији и Маћедонији" и читав низ научних чланака етногра®ских и историјских о нама Србима обезбедио му је љубав нашу и задобио симпатије туђих научара. Доносимо у овом броју његов лик, а ускоро ћемо из његових посмртних рукописа (који су у власништву наше Академије Наука) објавити и један чланак у преводу проФ. Момчила Иванића. Сава 7°А°Р 0ВИ ^. редктељ }\раљ. Срп. }*(ар. ЈТозоришта. Нашим читаоцима већ је и из нашег листа, позната прослава 25-годишњице уметничког рада овог одличног члана и редитеља Нар. Позоришта. Објављујући у овом броју његову слику, „Нова Искра" одужује се његову уметничком раду, желећи му још доста и доста година у служби српској позоришној уметности. ЈМаиасткр јМклешева. — Види чланак у ов. броју. Јогородкца Утешкте&ка (сликао А. Бугеро). У ирвом броју своје прве године донели смо неколике врсте о животу и раду Француског уметника А. Бугероа. У низу његових одличних радова, међу најлепшима, етоји „Богородица Утешитељка" која данас краси просторнје Париског Л.увра. јросанац (елнкао А. Куба). Чешки сликар А. Куба, познат и са своје збирке музичких мотива, у српском народу, путовао је више пута кроза српске крајеве и увек се враћао у сво.ј Златни Праг са великим збиркама својих сликарских слика, студија и скица. Илустровао је већ ноколика чешка издања о српском народу. Из збирке његових студија доносимо лик нашог Боеанца који је и верно и уметнички забележен. Српска к Турска полкцкја у Јјеограду 1860. год. (сликао Ст. Тодоровић). — Колико јо наш Београд промењен од потпуне српске управе у њему, сведочи и ова слика. Она нредставља данашњу Капетан Мишину улицу. Са десне је стране зграда турске полиције еа турским башибозуком, а са лево део српске полиције са ерпским стражаром. На месту турске полиције данас је жандармеријска каеарна, а на простору где је била српска по-