Нова искра

само покрените мотор свога апарата, и дознаћете све гато Вам је јављено преко теле®она. Данас телеграФОн бележи и најдуже говоре, од по неколико часова, само када се у њ стави карта од неколико метара дужино, а гато је, према његовој усавргаеној конструкцији, веома лако. Едисн, који је разгледао Пулсенов апарат, изјавИо је да су његови Фонограши и грамоФони изгубили вредност пред оволиким савршенством. И најсавргаенији грамофон , као што је познато, прилично гаигати т. ј. не предаје гласове сасвпм јасно, јер се поред њих чује и гакрипање и непријатно шуштање. Телегра®оп објављу.је сваки глас веома јасно и разговетно. Са колико осетљивости прима телеграФОн и на ,јмауг >е ваздушне покрете, показује овај оглед: из Дражђана у Копенхаген био је послат преко теле ®она уздах ; телеграФОн, који је био спојен са теле ®оном, примио га је и исказао невероватно јасно и разговетно до најтање нијансе. Патент за овај проналазак откупило је једно немачко акцијонарско удружење. Према закљученом уговору, удружење се обвезало да ће за прве две године продати најмање М.ООСГтелеграФОна по цену од 250—1250 динара за комад. — С. у/штноет ПрославаЧдвадесетпетогодкшњкце глумовања г. Саве Јодоровпћа. Глумци брзо живе, па брзо прослављају и своје јубилеје. Из кола млађе генерације ово је већ друга прослава. Пре кратког времена Гавриловић, а сада Оава Тодоровић. Чисто да човек не верује, да је од друговања у школској клупи прохујало толико времена. Ми, другови слављенички из овог млађег кола, без обзира на то, да ли .јубилеји у опште имају смисла, бунили бисмо се противу оваквих прослава већ и с тога, што не бисмо желели да изазовемо сумњу у своју скору старост. Али знајући да глумци одвећ рано почињу своју каријеру, ми им ову несмотреност радо праштамо. Гекосмо, да глумци брзо живе. Али не само то, већ и њихова слава брзо пролази и оставља успомену само међу савременицима. Од свих радника на културном пољу: музичари (свирачи) и глумци остављају најмањег трага од својих творевина, јер њихова уметност дејствује трен^но. Утисци њихова рада остају само на гледаоцима и слушаоцима, које ови собом и у гроб односе. Оа последњим савремеником, који је уживао у њиховој уметности, нестаје и трага о њихову уметничком раду. Ни једно перо није у стању описати оне утиске које њихов рад оставља, на гледаоцу или слушаоцу. Па с тога су њихови јубилеји и најоправданији. Сва морална награда њихова, то је признање и слављење од сгране живих савременика. Наш слављеник Оава — Веоградско је дете и има лтеђу савременицима још доста другова, који су пратили његово уметничко развијање и усавршавање од почетка па, до данас. Сава је, као и већина уметника и глумаца, доста рано напустио гаколу. Овргаио је 4 разреда гимназије, а

после јо окугаавао своје способности на разним пољима рада, докле га његов урођени таленат не одведе његову правоме позиву, који ће му донети славе и признања његових савременика. Дуго се о Оави Тодоровићу као о глумцу није нигата знало, јер он, као и многи даровити и вредни човек, требало је да прокрчи себи пута необичним трудом и истрајнонгћу. Он није био чедо среће, које су таласн избацилн на повргаину, већ је необичним напором морао сам избити на видело. Оава је у правом смислу „веИтае!е тап". Дубоким схватањем карактера, које је имао да представи, Сава је својнм талентом и необичном марљивошћу стварао типове, који су по психолошкој обради били верна слика типова, што су их дотични драмски писци оцртали. Хумористичан тон, који из Савиних типова провиру ; е, пун је живота и тако природан, да ми ни за један тренутак не изилазимо из илузије стварнооти. Тако звана карактерна комика то је струка Саве Тодоровића, у којој он заузима прво место међу садашњим срнским глумцима. А колико је он својом нриродном игром и финим хумором био у стању да задобије гледаоце, најбољи доказ су извесни комади који по себи немају велике драмске вредности, а које он просто одржава на репертоару. Један од тих комада је и Цезаров тестаменат од Белоа и Вилетара, у коме је Сава као Исидор прославио и своју 25-годишњицу. Позориште је било нрепуно посећено од стране отмене и образоване публике, која у Сави цени свога одличнога и вреднога глумца. Што је најкарактеристичније то је леи и отмен тон у току саме прославо. Није ту било оног безбројпог и бесмисленог изазивања после сваке сцене, већ је слављеник изазван после свакога, чина по једанпут и симпатично поздрављен од стране гледалаца. А то је најбољи знак, да и овом приликом, као и иначе у животу и раду овог са,весног глумца, клика и реклама нису биле заступљене. Уметник је добио признања за свој уметнички рад и са на,јвигаега места, јер га је Његово Величанство Ераљ одликовао ордеиом Св. Саве 1У. степена. Уп.рава народног позоритнта и другови предали су му по један венац украгаен дивним трацима, а исто тако и ,, ва школска друга послали су му један лаворов венац. Оем тога, слављеник је добио доста лепих поклона, који ће га вечито опомињати на овај радосни и ретки дожлвљај. После представе одугаевљена омладина дочекала је свога омиљенога Саву при изласку са позорнице и на рукама однела у „Позоригану Кавану", где је слављенику дат банкет, који је био тако посећен, да у оној пространој кавани није било довољно места за госте. Ни банкет није носио на себи карактер званичности. Весеље је имало вигае пријатељски тон, гато је све давало необичио живу и веселу слику. Званичних здравица (намерно или ненамерно) није било, али је пало доста пријатељских и искрених речи, које ће Сави дати доста новога нолета и снаге, да у низу других 25 година рада своју уметност и даље гаји и усавргаава на част и понос српске уметности, а гта радост својих безбројних другова и пријатеља. Оа овакви« жељама отигаао сам са банкета и ја и растао се са слављеником обећав му, да ћу приликом његова другог јубилеја проговорити коју вигае о његову уметничком раду. Нека би дао Вог да се и ове лепе жеље и моје обећање у своје време испуне! 12. јануара 1905. год. Бсоград. Д-р М.