Нова искра

— Учинићете ми љубав, ако свратите к иени данас око шест. Ви сами. Ни за кога другог нећу бити код куће. Можете ли? — Могу, рекох, прилично изненађен тим необичним позивом. Отидох из ка®ане, нагађа,јући којешта и закључивши да нам је наш Џентлмен подвалио, да није ни био у Паризу, него у неком санаторијуму, из кога је изашао окрепљсн и, ко зна? може бити с тврдом одлуком да постане Филистар. И насмејах се невероватности тога закључка, да би се у њему, нашем Џентлмену, могла зачети ма каква тврда одлука. Јоца Максимовић. од богате куће, даровит, лепо васпитан и темељно образован, кадар на махове дубоко схваћати и осећати, оставши у раној младости неограпичени господар и свога живота и свога великог имања, сгупи у дипломатску елужбу, па, након године, даде оставку и посгаде левента. Тврдио је да има сувише амбиције, а да би могао служити у нашој дипломацији, у којој човек може приказивати само мизерну Фигуру. Оа сличних рзлога презирао је и политичко и свако друго поприите. Ишао је чак и најдаље, тврдио је да га поражава празнина, ништавило сваког људског пословања, да човек у суштини није за што друго на свету него да једе и да се плоди. Џентлмен се одликовао прозорљивошћу, правним знањем и искуством живота. Читао је много, а био је такав еклектик, да су га чак и верска питања занимала; уз то имао је иеобично памћоње, пуно свега, највише парадокса. Темељите мисли своје или из књига узете, обавијао је и пропраћао је свагда иронијом; парадоксе бранио је највећом збиљом, понекад одушевљено, тако да му се на лицу огледаху таласићи емозија, који га обузимаху. Али у томе, ретко кад бејаемо начисто, ретко кад знађасмо поуздано, шта је његово истинско и трајно уверење, шта ли тренутно или нритворно. Јер, поврх свега, беше накланало (!'шш81;е) прве врсте; душу даде, да измисли нешто „норажавајуће", особито из научних обретења. Кад се оно прочу о телеФону без жица, ои нас увераваше, да је та новииа већ толико усавршена, да је у Америци већ обична ствар, да двојица разговарају на каквом год хоћеш размаку и кад год хоће, само, вели, тачно одреде време кад ће започети, па изваде нз шпагова справе и ћаскају као да су за истим столом. Други пут нас увераваше, да неки амерички лекар, помоћу^електрике, седој коси повраћа нрвобитну боју; истим начином нестаје ћелавости, — најћелавији ностане космат као библиски Авесалом. (Било нас је и проседих и Фарбаних и ћелавих). — Да још наведем нример његова књижевног заноса и његових теорија о женскињу. Исманов роман : Наоиачке,*) најнастраније, а, можебити, и најнеморалније Француско књижевио дело Х1Х-ог столећа, у коме се велича живот, који је у највећој противности са ир-иродним и моралним законима, иросто занесе нашега Витеза. Писац је еилан таленат, те, разуме се, да у његовој чудној књизи, поред невероватне

* Ј, —К. Ниуатапз: А Кећоиг8,

скаредности, има не само необичних истина и врло оригиналних онажања из живота, него и лепоте; али нашем се пријатељу највише свиде неко разлагање о тоновима и полутоновима језичног и непчаног укуса, које треба неговати, да би се савршено јело и пило. Џентлмен, с те подлоге, а по сличности, срочи неке мисли о женскињу. — ...Као год што ви, Филистри, јело и пиће разређујете по првобитним, грубим утисцима, те само знате што је: слатко, горко, слано, бљутаво, кисело, итд., док међутим има на стотиие нианса између тих грубих утисака, а што је главније, стотине комбинација, тако исто и сав женски свет делите простачки на старе и младе, лепе и ружне, једре и сухе, обличасте и угласте... Неко га прокиде: — Док међутим и ту има стотине нианса, иа, доиста, и комбинација! Диже се смох. — Омојте се, колико хоћете, вели он, али тешко да можете разумети, да су осећања која женеке изазивају и која се обично исказују речима: пријатна, мила, дивна, симпатична, апетитозна, немила, одвратна, да су то утисци нрвобитних људи. ПреФИњеном нема ни лепих ни ружних, нити су од пресудне вредности облици, или боја, него ти вулгарни услови постају споредни, према штимунгу или тренутном укрштају физиолошких и естетских захтева... Наш Џентлмен, сваке године, проводпо је једно од три годишња доба у Фраицускојт^зшгјгпли- нролеће у Паризу, а ако отиде лети, онда у некот приморској Француској бањи. Јесен увок код куће. Где друго није ишао, јер је он цео глобус делио на два дела: Француска и Варварска. Тачно у шест пред вече зазвоних на његову стану. Отвори ми пусти Игњат, неки мрки и као изглодани дугоња, добричина и сметењак, свом душом предан своме господару и велики пријатељ свих његових пријатеља. Дочека ме радосно: — А ви сте ? Боже, од кад вас не видех! Има, ја мислим, пуста година. Пусто сам се зажелео и господара и све господе ! Изволте ! Баш готовим чај. А видесте ли, како мо.ј господин лепо изгледа? Оасвим други човек, — набрекао од пуста здравља!... Џентлмен насече две праве хаване, па пошто се извалисмо у Фотеље и закурнависмо, започе: — Дакле, ви налазите, да добро изгледам? — Ванредно добро! — То је зато што не долазим из Париза, него са села. — И то сам помислио, чим сам вас данас видео! — Шта сте управо помислили? Да сте све време били у неком санаторијуму. — Нешто налик, али није то! Олушајте, па се не чудите, ако можете. — Биће опет нека Фимистерија, али нека, знам напред да ће бити интересантно ? — Биће мало језиво, али никаква Фимистерија, него... не знам како да иазовем : привиђења, халуцинације! У оета-