Нова искра

— 48 —

Планета Марс Удаљавајући ее од Сунца иреко Меркура и Венуса, на и нреко наше земље, наилазимо на планету Марс, која нам се показује у мутно црвенкастој светлости и бележи знаком стрелице са штитом с$, што је био звак бога рата. У хемији се бележи истим знаком гвожђе, најпотребнији материјал бога рата. Ову су нланету познавали и стари Грци и Јевреји и називали је због њезине интензивно црвене боје Ватреном Звездом. У Санскриту пазива се Марс и Лнгарака или Пламени Угљен, па и Љхитанга или Црвено Небеско Тело. Марс је прва планета која је послужила за одређење нрве сунчеве паралаксе, којом смо дошли и до сазнања праве величине овога свога света. Марсово је кретање осим тога нослужило и славном Кеплеру, да пронађе нланетске елиптичке путање, којима је Астрономија добила много јачи полет, но што је до Еенлера био. Марс је прва планета од тако званик горњих иланета, која је но својим физичким особинама најбоље по* зната, а која се и по своме физичком саставу понајвише слаже са нашом земљом. На Марсу се виђају светлије и угаситије иовршине, сличне нашим континентима и морима, — а на ноловима Марсовим као да ће бити и снежних и ледених маса, дакле као и на нашој земљи. Светлије се површине око иолова мења,ју ио својој већичини, — оне су зими много веће, а лети много мање, и отуда се закључује: да Ае то бити заиста снежне и ледене масе на половима Марсовим. Осим тога, досадања спектроскопска а и друга испитивања с којима су везана имена: Веег-а, Мас11ег-а, ИотсеП-а, Р1скеппд-а, 8сМарагеШа, Вагпаг4-а и других, ноказала су, да на Марсу има, осим чврстих и течних тела, и воде, која ће по своме хемијском саставу бити оваква као што је и наша вода, — и да на Марсу има и атмосфере, која се не може много разликовати од атмос®ере наше земље. \\". Кскепп§' своди своја оиажања 1892. год. у Агедшрј на ово: „да на Шарсу несумњиво има облака и се они разликују од облака на нашој земљи и густином и јасно&ом својом." Нарочито је Рккепш* у номенутој години опазио, да је јужна ноларна калота Марсова била веома јако омотана или боље јако наоблачена, те с тога закључујо он даље, да је: „због снега, који се отаиао, била Марсова атмосфера иреиуна облака", — што је и ЂагпагЛ на звездарници у 1лск-у потврдио. (в. 1)г. М. \У. Меуег, Ваз \Уе11;§ - е1)аис1е стр. 141, 142 издање од 1898 године). Бг. Мауег у своме делу Ва8 \Уе11;де1)аи(1е вели: „ Па кад веИ морамо усвојити мишљење, да иоред белих талога има на Марсу и његову иовршју и магле, то извесно имамо и разлога иитати се: да ли на Марсу има резервоара, у којима се вода

скуиља, а из које се магла оиет иодиже, како би се исиунило кружење и оитицање одоздо на више, иа затим и наниже; — а осим тога и то: да ли на Марсу има облика, као што су овде сува земља, коино иа и мора. Жуто црвене и илавичасте иеге, које се у разноликим облицима на иовршју Марсову обилато иојављују и иримеКују, изгледа да дају иотврдни одговор на ова иитања". До 1. августа 1877. годино држало со да планета Марс нема месеца, али те године нађе астроном и проФесор Хал не један, већ два месеца који се око Марса окрећу исто онако као што се и наш месец око наше земл^е окреће. Ближем месецу Марсовом даде Хал име: РЈгођоз, (Страх) а удаљенијем ВеШж (Ужас). Из опажања ових сателита у годинама 1877., 1879. и 1892. у Вашингтону, и из својих опажања у Пулкови 1894. годино Н. 81гш\ т е је извео спљоштеност Марсову, која-износи ј ^ ти део његова екваторског полупречника. На Марсу ће, када на њему има и воде па и атмоСФере, бити зар и живих организама, јер бсМарагеН каже сасвим разложно у спису: в Ишшс] шк! Ег<1е а од год. 1888: „ОсврКуКи се на већ иоменуто, видимо, да имамо иосла са једним небеским телом, које је од земље много мање, али на коме има множина карактеристичних и сродних иојава као и на нашој земљи, и да не иодлежи сумњи, да и тамо, као и овде на нашој земљи, ириродне силе делају највеКом енергијом и брзином, те мењају, стварају и иреображавају иовршје Марсово. И ово небеско тело живи дакле и дела слично нашој земљи, јер, очевидно, исти узроци и утицаји, и ако иешто мало модификовани, делају и на Марсу; — исте силе ирерађују исту материју, — иа онда зашто да иема на Марсу и организама као што их има и овде на нашој земљи ?" — а ми додајемо: на ма они били и нешто несавршенији од натаих организама! ? — (Шб^ептеб; стр. 210 издање од 1890. годиие). Мале планете, планетоиди или астероиди. Даљо иза Марса и његове путање, долази велики број малих небеских тела, која називамо: малим иланетама, иланетоидима па често и астероидима. Астероида има до данас око 500 и зову се именима: Церес, Палас, Јуно, Веста, Астреа, Хебе, Ирис, Флора, Метис, Хигија, Партенопе, Викторија и т. д. У новије доба, потато их је веома много, место горњих имена обележавају со астероиди Гулдовим знацима, а то су арапски бројеви кругом ограђени, ® © ©.... <§). Астероиди дурбииом гледани не показују се као светли котури, већ као веома мале загубљиве светле тачке, на основу чега се закључује, да су њихове масе веома мале и незнатне.