Нова искра

за ослобођењс мадене 0|>бије испод јарма ведике п моћне царевине Турске. То је бида Давидова борба с голијатом, неједнака у сваком погдеду и по броју бораца, и ио ратничкој спреми, и по средствима за ратовање. Маденом бро.ју српских ратника потребно је било одвећ ведико пожртвовање, кеобичпа смедост и јунаштво, да би могао ивдржати оне сидне напоре што их таква неједнака борба доноси. И одиста, српски је народ у довољној мери показао и пожртвовања, и смелости, и јунаштва. Девет година пстрајне и успешне борбе сиротиње раје, огодеде и изнурене тешким зулумима, потресоше из основа ведику царевину Турску. Олавни бојеви на Иванковцу, Мишару, Делиграду, Малајници и другим месгима, као и херојска дела ерпских јуиака и војсковођа, задивише свет. Српско се име проносило и славило по свима крајевима европског континента. На муци се познају јунаци, вели српски народ. Он је себе довољно оправдао пред том изреком својом, показао је да је издржљив и јуначан, да га дуготрајно робовање од Еосова није саломило, да је готов за сдободу евоје земље поднети необичне жртве, и да се с успехом може хватати у коштац са много силнијим иепријатељем. Он је из своје средине дао толико узоритих примера великога јунаштва и самопрегоревања, да ми данас немамо потребе да у неговању родољубља и патриотских врлина код своје омладине прибегавамо угдедпма из историје других народа, ма то било и античких. Наши херо.ји и родољуби из те борбе могу се поносно уврстити у један ред с највећим херојима и родољубима из светске историје. Знатан је број оних великих људи из тога доба, који се у првом реду одликоваху врлинама одличних војсковођа, или мудрих старешина, или родољубивих државника, какви беху Карађорђе, Милош, Лука Лазаревић, Ирота Матија и др. Али нас у овој нрилици више интересују имена оних људи, који у тим борбама изиђоше на глас као велики јунаци, какви беху: Хајдук-Вељко, Станоје Главаш, Васа Чарапић, Стеван Синђелић, Танаско Рајић, Јован Курсула, Зека Вуљубаша, браћа Недићи, Стојан Чупић (Змај од Ноћаја), Милош Пецерац, Петар Добрњац, Лазар Мутап и др. Од свих тих имена највише је прослављено име Хајдук-Вељка. Кад бисмо ради упоређења хтели да градимо разлику између тих јунака по значају и вредности догађаја у ко.јима су се одликовали, или по броју, ступњу и величини оних јуначких дела која их ирославише, било би нам нотребно тачније и исцргшије познавање свих догађаја и

личности од 1804. до 1815. год. За такав би носао потребна била засебна студија о јунацима из првог и другог устанка. Овде ће бити довољно ако, радп боље карактеристике најзнатнијега јунака, Хајдук-Вељка, све те јунаке поделимо у две групе ирема томе, да ли је њихово прослављено јунаштво чин једнога тренутка нли догађаја, или је оно потврђено читавим низом сличних херојских дела у разним догађајима у којима су суделовали. Првој груни био би најбољи представник јунак из стари.јега доба српског, Милош Обилић. То би били јунаци који су у каквом великом или судбоносном догађају извршили херојски чин, који их је прославио и уздигао на велику висину тако да су друга њихова јуначка дела остала у присенку, или су заборављена, или их није ни било.

Рам Таква су јунаштва у старој класичној историји просдавила имена Леониде и Сцеволе. Уз њихова имена могу се поносно ноређати и имена ових српских јунака из устанка: Синђелића, Рајића, Чарапића, браће Недића, Добрњца. Другу групу највидније представља стари народни јунак Краљевић Марко. То су витезови, који су се као необични јунаци показивали у свакој даној прилици, а који су и сами изазивади прилике и догађаје за своје јуначке авантуре. Они имају за собом читав низ необичних јунаштава, низ херојских дела и пожртвовања у којима су се одликовади. Свакн је од њих, тако рећи, јунак но занимању, јунак из задовољства, јунак не једнога тренутка, него вазда и свугде. У ову би групу дошли: Хајдук-Вељко, Гдаваш, Зека Буљубаша. Курсула, Милош Поцерац и други. Од свих јунака обе групе, нема сумње, Хајдук-Вељко стоји на највећо.ј висини. Он је највећи херој новије историје српскога народа - јунак над јунацима.