Нова искра

— 168 —

у желудцу њихову. Исто тако није погодан ни сваки комарац за живот плазмодија. Комараца има преко двадесет врста, које се начином живота, обликом и величином, мање или више међу собом разликују. Само четири врсте комараца из рода анооелеса (АпорМез значи гатеточина), колико је познато, преносе грозницу. Но и комарци, који могу човека заразити грозиицом, нису сви оиасии. Здрави комарци, који не болују од маларичног паразита, не преносе грозницу. Тако исто сви комарци мугакога рода нису опасни, пошто они никада не сисају крв човечју. Они су у томе нотпуно невини и хране се биљпим соком. Само женке имају жаоку и сисају крв. Кад сунце зађе и почне се смркавати, оне остављају своја склоиишта и траже људске станове, где нападају своје жртве. Најгоре пролазе они људи који заноће у пољу или близу речних обала. У влажним годинама комарци се могу у толикој мери намножити, да ностаиу права напаст за становнике у пределима поред баруштина, река или мора. У Србији имамо доста таквих предела у низинама поред Саве и Дунава, Дриие, Еолубаре, Мораве, Тимока и осталих речица. И нага лепи Београд, са својим ружним баругатинама поред Саве и Дунава, није лети ноштеђен од комараца. С тога имамо свакога лета епидемије од иаступне грозпице. Комарци носе јаја у води. Из јаја излегу се носле кратког времена ларве, које се нреобразе у чауре ( нимфс). Обоје живе у води; само комарац, кад изађе из чауре, помоћу својих крила напусти воду и живи у ваздуху. Комарац пређе ову метаморФозу од прилике за 80 дапа, а после 20 дана почие носити јаја. Вода у којој комарац носи јаја мора бити плитка и устајана; у живој води, која отиче, пема повољних услова за развијање комараца. Ритови и баре јесу иајудобнија места за легло комараца, нарочито ако су обрасла зеленилом. Комарци, кад изађу из чауре, нроведу јодан до два дана на воденим биљкама, док им се крила потпуно осуше и оспособе за летење. Затим се дигиу у ваздух и растуре по околиим местима. Дању, док сунце греје, склањају се у хлад испод лишћа, или траже друга тампа места, и ту чекају сунчев залазак. Кад се ночне сутон хватати настаје прави њихов живот. Женке траже људе и друге животиње, да се напију крви и утоле своју глад. Мужјаци их само прате, увесељавајући их својом свирком, али не суделују у крволочном делу своје леие ноловине. Комарац, кад падне на човека, ако на миру може да свргаи свој ручак, попије релативно врло малу количину крви, од прилике до једног кубног милиметра. Но и у тој малој количини крви има четири до пет хиљада црвених крвних зрнаца. Ако је човек био болестан од грознице, оида је у носисаној крви било много крвних зрпаца заражених маларичним плазмодијама. У желудцу комарчеву, од прилике за 48 часова, свргаи се варење и растворе сва крвна зрнца. Плазмодије тако постану слободне, али сада прелазе друкчије облике, који је веома разликују од оних у крви човечјој. Плазмодије порасту

у мале црвиће, опет мугаке и женске, који ж после 30 до 40 часова почну п&рити; парење је врло просто, јер се мугаки и женски црвић споје уједно и слију у једну ћелију. Оплођен црвић је сада два пута већи од неоплођоног, и он се брзо пробије кроз зид комарчева желудца. То му није тешко учинити, јер .је зид комарчева желудца састављен само из једног реда ћелија. На спољној страни желудца, оплођон црвић прелази у даљи облик развића. Изгуби моћ кретања, заокругли се, споља се обложи танком опницом, а унутра се раздели у врло ситне, танке и дугачке змијице (8егрепМИ). Овај облик развића траје од прилике 7—8 дана. Змијнце маларичне су тако ситне и многобројне, да се у једној бешици може избројити неколико десетина хиљада. Кад се доврши њихово развиће — прсне опиица, која их је омотавала, и све змијице продру у лимФалну течиост која струји у трбуху комарчеву. Ношто струјом ове течности, а негато својим кретањем зми .Ј1Гце доспу из трупа у главу комарчеву, где уђу у пљувачне жлездо. Неизмеран је број маларичних змијица, којо со могу наћи у комарчевој пљувачној жлездици; он често износи до неколико милиона змијица. Природа, знајући за доста тежак пут, пун свакојаких опасносгм, које маларични паразити, као врло ситне и нежне животињице морају прећи у своме развићу, дала им .јо ужаспу моћ множења: из само једне мушке и женске плазмодије развије со у комарцу иеколико десетина хиљада змијица, од којнх свака постане оиет плазмодијом, кад доспе у крв човечју. Но довољно је да се томпература ваздуха спусти неколико гради иснод 18°, на да маларични паразити угину, а од хладнијег времена и мразева гнну не само маларични паразити, но и њихови храниоци, комарци. Плазмодије се могу и иа хладнијем времеиу одржати у животу само у крви човечјој, јер јо ова увок сталпо топлоте. Из тога видимо да је комарац право обиталигате маларичног паразита, а човек јо само носредник његов, да га зими и у хладнијим даиима преко годиие сачува од потпуног истребљења. Комарци, кад убоду човека, оставе у човочјој кожи мало своје пљувачке, која со из пљувачних жлезда излива у жаоку (сисаљку). Пљувачка комарчева је л>ута течност. Отуда на убодоном мосту одскочи бубуљица, која веома сврби и много личи на опекотину од конриво. Ако је пљувачка била заражена маларичним паразитима, онда ови уђу брзо у црвена крвна зрица, где добију поново облик плазмодија и за 10 дана толико се намноже, да изазову грозницу. Видели смо да код нас имају дво врсте грознице. То долази отуда гато имају и дво врсте маларичиих паразита. Али обе те врсте тако су сличне, да се једва могу једна од друге разлжковати. Та јо разлика у облику зрелих плазмодија у крвним зрнцима човечјим и у дужини живота њихова. Плазмодије четвородане грознице (СЈиагкпа) у стању деобе личе на звездице и живе 72 часа; плазмодије троједане грознице (ТегИапа) живе само 48 часова. Развиће и облици обеју врста грознице у комарцу