Нова искра

— 166 —

имају далак, јер осећају тврду и вслику слезину у трбуху, која им проузрокује болове при сваком јачем кретању. Осим слезине често отиче и јетра, због чега не могу да се користе ни са оно мало хране, гато желудац може сварити. У нашим крајевима наступна грозница не влада целе године. Она се јавља само лети и у почетку јесени за време топлих дана. Грозничино је време од маја до октобра месеца. Најјача је у августу. Чим наступе хладни.ји јесењи дани грознице нестане, осим ако се у коме болеснику задржала од летњих и топлих јесењих даиа. Наступне грознице нема у свакоме пределу. У брдским и планинским пределима ретко се јавља. Њено је легло у долинама поред река и мора, где има устајане воде и ритова. Отуда се наступна грозница зове и барска грозница. У почетку, док се није знао прави узрок грознице, мислило се да се добија од мочарног, рђавог ваздуха, који садржи испарење из ритова и баруштина. Отуда је добила у науци своје име Ма1агга. Но доцније се видело, да има мочарних предела где нема наступне грознице. Жпслило се, да со грозница добија пијењем воде из баруштина. По свему томе што таква вода није здрава за пиће, јер се од ње може добити извесне болести (врућица), ипак се није могло доказати да се од ње добија и иаступна грозница. Наступна грозница је заразна болест, — као пгго је заразна срдобоља, гугаобоља, скерлет, врућица и т. д. Заслуга је шранцуског лекара Лаверана, који је пронагаао заразне клице наступне грознице. Те су клице назвате у науци илазмодијама. Оне живе и множе се у крви човечјој. Ерв човечја, као гато је свакоме познато, јесте густа црвена течност. Ако једну малу кап крви погледамо кроз микроскоп, видећемо да је из три дела: из црвених крвних зрнаца, белих крвних зрнаца и једне жућкасте течности (серума) у којој ова зрица пливају. Боја крви долази од црвеиих крвних зрнаца, која су најглавнији део крви и има их до пет милиона у једном кубном сантиметру крви. Црвена крвна зрнца округлог су облика, али не као куглице, већ као котури са дебљим ободом и стањеном средином. Бела крвна зрнца округластог су или неправилног облика, нису стањена у средини и безбојна су; њих има много мање у крви но црвених зрнаца. Заразне клице наступпе грознице или плазмодије живе у црвеним крвним зрнцима. То су мале безбојне ћелије састављене из једне живе, као вода бистре, слузасте масе (плазма) која је попрскаиа ситним тачкама (пигмењаком). Кад плазмодија уђе у црвено крвно зрнце, постепено расте и поједе га целог. Н>ен је живот кратак: троједана (ТегУапа) живи само два дана, четвородана (((јиаЉпа) само три дана. За то време мала плазмодија, која нема вигае у пречнику од једног хиљадитог дела милиметра, хранећи се телом крвног зрнцета, достигне величипу његову (од прилике негато вигае од 7 хиљадитих

делова милиметра) и Одмах се подели у 10 до 20 младих плазмодија. Кад се деоба сврши, прене остатак од крвног зрнцота и младе плазмодије распу се по крвној течности, да свака за себе нађе опет здраво крвно зрнце. Расипањо младих плазмодија у крвиој течности изазове наступ грознице (дрхтавицу и ватру) која траје дотле, док све младе плазмодије не уђу у крвна зрнца. Како се цео њихов век, развиће и деоба, свргаава за два или три дана ? то и наступи грозпице долазе сваког трећег или четвртог дана. Ако има у крви плазмодија разнога доба развића т. ј. старих од једиог, два или три дана, тако да се деоба врши свакога дана, онда и наступи грознице долазе свакога дана. Ако у крви има плазмодија од два разна доба или старости, онда је двострука грозница, ако има плазмодија од три разна доба онда је трострука и т. д. Плазмодије нису све једиаке. Оне се разликују у два рода: мушки и женски род. Плазмодија мушког рода има

Шазмодија женског рода

много мање но плазмодија женског рода, јер со ове последње много чегаће налазе у крви човечјој. Обоје живе засебно и инокосно у крвним зрнцима. Кад израсту, разликују се по своме облику. Женке су округлог облика, а кад крвно зрнце прсне, оне се разделе опет у округле младе плазмодије женскога рода. Мужјаци ее не деле; воћ кад израсту и крвно зрнце прсне, остану цели, само се покажу бичеви, који су поређани около тела плазмо-

дије. Занимљиво је видети плазмодију мугакога рода, кад изађе из крвнога зрнцета: бичевима гаиба око себе таквом брзином да со једва може оком сагледати, и таквом јачином, да оставља дубоке отиске на околним крвним зрпцима. После кратког времена попусти гаибање и бичеви се откину од трупа плазмодије, да као мале јегуљице пливају по крвној течности. На први поглед могло би се помислити да се мугако и жеиске плазмодије спајају или се женке, ма којим другим иачином, од мужјака оплоде, као што бива код осталих животиња, где има облика мушкога и женскога рода. Али плазмодије у крви човечјој но врше овај посао, јер живе