Нова искра

— 246 —

ека кашца, а остале су биле на висоравну отирилике тамо, где су доцније биле Стамбол- и Видин-капија. Да ли је стара Стамбол-капија била баш на истом месту, на коме је доцније стајала Стамбол-калија, коју ми познавасмо, то је још питање. Свакако је и она била тамо негде око споменика и Народног Позоришта, јер је цариградски друм и онда на истом месту улазио у градски рејон. Кад је Принц Јевђеније Савојски, после нредаје вароши и града, 22. авг. 1717. године, ушао у Београд. он је одмах наредио, да се већи део старих п неспособних утврђења поруши, а у исто је доба у нарочитом извештају, поднесеном цару Карлу VI., изнео своје мисли о томе, како би ваљало Београд изнова сазидати и утврдити. 1 ) Овај извештај Јевђенијев, ко.ји је нашао потпуно одобрење царево, слободно се може сматрати као полазна тачка за оне грандиозне радове око утврђења Београда, који су почели одмах по закључењу Пожаревачког Мира (1718), па су трајали пуних двадесет година, а којима је био смер, да нови Београд буде што већи и да се што јаче утврди са свих страна, како би могао одолети и најјачој навали Турака. Београд је тада грађен и утврђен по плану принца Јевђенија. И ако су Аустријанци доцније, пред саму предају Београда Турцима 1739. и 1740. године, спољна утврђења порушили, и ако су Турци, који су после Београдског Мира опет заузели Београд, разваљивали оне велике и лепе немачке зграде и замењивали их кућерцима, зато је ипак облик града и вароши остао какав је био све до год. 1789. Нарочита утврђења у данашњем горњем и доњем граду, барутане, касарне и капије, остале су и под Турцима исте. Па чак и остаци варошких утврђења скупа са капијама дотрајали су и били су сведоци многим жалосним и славним догађајима до у наше дане. Колико је прииц Јевђеније живо настојавао, да се Београд наново сагради и утврди, о томе имамо непобитних доказа у преписци што се водила са папом и осталим хришћанским дворовима ради скупљања новца за утврђивање Темишвара и Београда. Оба ова града сматрана су као утврђења, којима је циљ да послуже као бедем против навале мусломанске и да чувају Хришћанство од даљег продирања непријатеља. У бечком ратном архиву има извештај дворске канцеларије, који илусгрује колико се у оно доба трошило на оба помепута града. У истом извештају помиње се була римског папе од 31. јан. 1725., на основу које дворска канцеларија наређује: да се од свештенства у немачкоугарским земљама може за пет година покупити прилог од 800.000 ®ор. за подизање пограничних градова и за грађење нових утврђења. Уз то се помињу суме, које су на исти циљ приложиле тадашње царске провинције Неапољ, Сицилија и У1омбардија. Овај је прилог износио 1,200.000 Форината, што је за ондашње вроме, када је вредност ') На овај извештај позива се и чувени историк и биограф принца Јевђенија, Арнет. II. део, стр. 454.

новца била несразмерно већа, репрезентовал« доиста велики капитал. 1 ) Одмах по закључењу Пожаревачког Мира (10. 21. јула 1718.) добио је тадашњи командант Београда и Србије, ђеверал Одвијер, заповест да почне рад око уклањања и разваљивања старих зграда и утврђења и да поднесе детаљне планове за нова утврђења. Кад је 1720. год. нови заповедник војске и председник српеке администрације, принц Алексанцар Виртембершки примпо управу Србије у своје руке, послови око грађења вароши и подизања утврђења убрзани еу у толико.ј мери, да је већ 1725. год. шсф градског грађевинарсгва, инжињерски пуковник Никола Доксат де Морез, могао поднети царском Ратном Савету у Бечу опширан план свега онога гато је у Београду већ грађено и што је још имало да се гради. Грађење утврђења почето је, као што сведочи наредба царског Ратног Савета принцу Виртембергаком, .јула месеца 1723., којом се наредбом уједно налаже заповеднику Београда, да се полагање основног камена има обавити без икакве свечаности, а свршено је јула 1736. год., о чему тадашњи командаит граф Марули извештава своју претпостављену власт у Бечу, описујући свечапост, која је том приликом одржана уз суделовање војске, народа и свегатенства свпју веропеповести. 2 ) Како је основни план ових утврђења по упутству нринца Јевђенија, који је тада био председник Дворског Ратног Савета, израђен у Београду и како га је израдио чувени Пикола Доксат, који се кроз читав низ година старао о његовом тачном извргаењу, то се слободно можо тврдити, да је творац тадагањег утврђеиог Београда овај ђенијални Швајцарац. 8 ) Београд је тада добио два утврђења: једно унутрашње, а једно сиољашње. Унутрагање утврђење било је утврђење горњег и доњег града, а спољашње утврђење опасивало је варога око града од Саве до Дунава. Ово утврђивање града и вароши извршепо је по онда модериом систему чувеног маршала Вобана (Уаиђап) онако како су онда грађени сви чувенији градови у Француској, у Немачкој и у Аустрији. Први град (цитадела) прерађеи је и обновљен тако, да је изгледао као саевим нови град. Сва она неправилна утврђења од стране вароши, пред бедемом на коме је сада „Саткула", порушена су, па је подигнут место њих бастиопи Фронт, испод којега су у куртини и у Фланкама озидани казамати за становање војника и за одбрану града. Фланке су повучене мало у назад и заклоњене заокругљеним крајевима бастионих ®аза. Испред баетионе куртине озидан је равелен са блокаузом. Они стари градски Фронтови са стране Дунава и Оаве иза овог бастионог ') К. Б\ А. (Архив минист. Финансије). Фасцикда од 19. Аар. 1725. Извештај Дворске Канцеларије од 16. априла 1725. год. Вез сумње је цара приволела и празнина његове касе на овај начин свупљања новца. 2 ) Н. К. К. (Дворски ратни архив) Јуна 1723. 138. РК и Н. К. К. 1736. ЈиИ 467. 3 ) 0 њему ћу доцније коју више проговорити.