Нова искра

Фронта, што оу до тада били окићени разним кулама, сад су већим делом сасвим порушени, па је Веоград и с ових страна изнова утврђен, негде јаким земљаним бедемима, који су били обложени зидовима, а негде опет само јаким зидовима од камена или од цигаља, у више редова једно иза друго, у које су биле урезане пушкарнице и топарнице за одбрану из пушака и топова. У град се улазило од варошке стране кроз три капије. Један .је улаз био доле на Оави, а други на дунавекој страни. Оба ова улаза била су споредна, а главни улаз био је на средини куртине бастиоиог Фронта, онде где се и данас налази. Део град од Дунава до Оаве био је опшанчен дубоким ровом са врло стрмим странама. Пред ровом саграђен је прикривен пут са пространим збориштима, са излазима за испаде из града и са тавпицама за одбрану града минама. У градски ров силазило се иепод градских бедема, а из њих се излазило на прикривени пут по озиданим степеницама. Као год што је прави град прерађен и обновљен, тако .је исто и варош утврђена правилннм басгионским деловима свугде у иаоколо од Оаве па до Дунава. Трагови ових утврђења могли су се опажати све до онога доба, када је Веоград после предаје градова 1867. из основа регулисап. Овај бастионисани Фронт са шанчевима и бедемима почињао је на Сави, а свршавао је на Дунаву. На. плану, што је изведен по аутентичном нацрту београдских утврђења из ц. и кр. војног архива у Бечу, видели би читаоци тачно обележене бастионе и капије садашњег утврђеног Београда. Доле на Оави, отприлике тамо где је сада царинарница, стајаше такозвана Петроварадинска Еапија (Ре1;егтаМетег Тћог), која је одржавала везу са понтонском ћупријом. Ова је ћуприја, која је била најпре привремена, па је тек доцније грађена од солиднијег материјала, посредовала саобраћај између Београда и Земуна. Отуда је ФортиФикациоиа линија ишла право на Шабачку капију (бађасег Тћог), која је била доле на Оави, а одавде преко доцније Варош-капије садашњим Тоиличиним и Обилићевим венцем (булеваром) к Отамбол-капији, пред спомеником кнеза Михаила па, даље у правцу Позоришне улице, до Видин-капије на изласку Душанове улице. Од Видин-капије, којој су цесаревци наденули име КаГвегШог, ишла .је ФортиФИкациона линија косо к данашњој Јалији и свршавала се у дунавској долини код Темишварске Капи.је (Тетезуагег Тћог), кроз коју је водио пут у Вишњицу.

Имена бастиона, почевши од савског краја па к Дунаву, била су ова: 1. Света Терезија, отприлике опде, где се сада налазе Златарска и Висока улица. 2. Свети Францискус: на садашњем Топличином венцу вшне Космајске улице, где се овај нови булевар спушта у Космајску и Господску или Бранкову улицу. 3. Св. Еарло: испред куће Арона Нинчића. 4. Свети Венедикт: сниже Народног Позоришта и испред садашње Пироћанчеве и Хаџи-Томине куће. 5. Света Јелисавета: између позоришне и скадарске улице више негдашњег водовода. 6. Света Марија Ана, 7. Свети Јев/јеније и 8. Свети Ксаверије, сва три бастиона у правцу од негдашње Видин-калије косо према Дунаву све до Темишварске капије. Бастиони Светог Јосифа и Светог Стевана чували су варош са дунавске стране почевши од Темишварске капије па све до градских бедема.')

МуСЛИМАНКЕ НА УЛИЦИ 'Ч, •>

Кроз ово градско платно улазило се у варош кроз четири ка-пије. Ове су капије биле: Шабачка Каиија (бађасег Тћог) доле на Оави, Виртембергова Еашја (^УигНетђег^ег Тћог), доцније Стамбол-капија, Царска или Видин-каиија (КаЈвег-Тћог) на изласку Душанове ул. и Темишварска Еааија (Тетеауагег-Тћог) на Дунаву. Највећа и најлепша била је Виртембергова Еааија, која је стајала између бастиона Св. Карла и Св. Венедикта и која је заузимала сав простор пред данашњим Народним Позориштем. Она је била грађена као мала касарна, тако, да је у њој и у Шабачко.ј Капи.ји могао становати један део војске. ') Ђенерал К. Протић у својил »Одломцима из историЈе Веограда« описује такође ова утврђења. Ја сам се овим оиисом, у колико сам нашао да је исти кореитан, користио, али сам том приликом утврдио и то, да се овај вредни и иначе савесни писац служио нетачним иланом. На овоме плану нпти су утврђења тачно обележена, нити су бастиони тачно именовани. Имена бастиона су испретурана, па чак су и капије иогрешно забележене у нлану. Ред бастиона је по Иротићу овај: Св. Марија, Св. Јелисавета, Св. Јевђеније, Св. Венедикт, Св. Карло, Св. Јосиф и Св. Леонолд. Моји су нодатци црпени из аутентичног описа утврђења, који се налази у Ц. Кр. Ратном Архиву и из Спарова плана, који сам већ неколико пута поменуо.