Нова искра

— 250 —

продраћено најтоалијим речлма; ово га обадри, а п материјално су га ненрилике на то нагониле, те је миелио да приреди и у Штутгарту концерат, но баш у то време стигне глае о паду Варшаве — 8. септ. 1881. године. Ово силно потресе Шоиена и од концерта није могло ништа бити. Ову горчину своје душе тих тренутака излио је он у своме знаменитом С-то11 етиду (последњи лз 12 отида, посвећених Листу). У Париз Шопен је допутовао крајем септембра 1831. год. Ту јс већ било много емиграната из Пољске, међу којима је и он нашао мало утехе своме ојађеном срцу, а брзо ее затим и еродио са Париеким животом. У то време Париз су украшавале многе музикалне звезде. Шопен се наскоро са њима познао и у многима нашао искрене пријатеље: Листа, Мајербера, Верлио и др. И ако је све пошло вееело ипак се у својим иисмима друговима жалио на тугу и чежњу. Од тог доба жалоет и туга нису оетављале Шопена еве до саме његове смрти. У Паризу се у то време славио знаменити европеки пијанист Калкбренер. Слушајући његово свирање Шопен реши да се поучи и усаврши код њега; но по савету Елснера, с којим је он све време био у преписци, а и сам дошав до закључка, да је добром музичару доста ако своје композиције изради онако како сам осећа, он одустане од те тренутне жеље. Том приликом Шопен је писао, да је његова „омела али благородна намера и жеља да етвори нову еру у музици." Доцније, кад се с њим познао Калкбренер, дивио се не само његовој музикалноети већ и виртуозноети. Материјална средства Шопенова бивала су све гора и гора; мало новаца, што их је сачувао још од поласка из Варшаве и што је добијао од оца отуда, није могло да задовољи све његове иотребе. У нади да се ма колико материјално онорави, приреди свој концерат, али популарност његова још није допрла до зидова Париских, те приходи од овог несрећног концерта једва покрију расходе. Та и још многе друге непријатности нагоне га на повратак у Пољску. Већ се бејаше епремио за пут и извеетио своје о доласку, кад се баш на дан свога поласка случајно срете са кнезом Радзивилом, оним истим који га је још у Дражђанима помагао. Кнез га позове на вече код милионара Родшилда, и та случајиост била је преудна у животу младог музичара. То је била ередина у којој је његов геније могао да опстане и да се развија; за њега нису биле велике концертне сале, где он није ни нмао таквог успеха, нити је пак сам тако често излазио пред ширу публику; какав салон аристократе, музикално соаре у уском кругу, где је могао истински да очара својом музиком, где су срца била интимније, — ето арене на којој је њему било суђено да жање толике лаворике. Те вечери ГИопен .је био особито расположен, и кад је сео за клавир, пред непознатом публиком, музика их је његова убрзо сродила. Импровизовао је врло много и дуго; успех је био грапдиозан а резултат свега неочекиван и одличан одмах са свих страна добио је врло лепе понуде да даје часове свирања. Материјално се стање његово одмах брзо поправи, те одустаде од новратка у Пољску. Са новим кругом својих познаника Шопен .је био врло задовољан; нисао је својима у Варшаву како сад живи у кругу министара и иосланика, грошова и барона, како га сви цене и уважавају и, иели, како је баш то та средина у којој ее он може по својој давнашшој жељи кретати. БВеговом се музиком интересују сви, узимају ча-

сове код њега чак н ученици знаменитих проФесора Могаелеса, Херца и Калкбренера, и упоређују га са Филдом; но ипак се он овде још учи и усавршава. Часове је ои давао не мање од 20 Франака за чае, шта му је и дало могућности да поправи евоје оронуло стање, да се удеси врло добро и да троши толике новце на лорњете и рукавице и друге салонске ствари. Већ од 1832. год. његове се композиције све више траже и распростиру. Оригинална њихова Форма и стил многе је доводила до забуне, многи су гледали на њега као на дрског револуционара у музици и зато га осуђивали. „Ја се искрено дивим Шопеновој оригиналности — писао је у то време Мошолес, — он је дао пијанистима нешто најновије и најпривлачније; но мени се лично не допадају те нове, често натегнуте модулације. Моји се ирети спотичу на таква меета и ма колико их ја учио, не могу их свирати без нанрезања." Своје мишљење Мошелее је променио, чим је чуо те ствари испод прстију самог Шопена. А сви непријатни одзиви о Шопену престали су после знаменитог писма Шуманова у „№еие 2е]'1зсћгШ 1иг Мтшк". 1834. г. Шопен је дао свој грандиозни концерат. Дотле већ етекао је он много и много ноклоника и цео је Париз већ о њему говорио. Сала је била препуна најодабранијег света пред којим је Шонен са највећим жаром и успехом свирао свој II. концерат (БЧооП) с оркеетром. Но велики размер сале није могао да преда душу музичарову: где је требало да буде р1апо, оно се саевим губило у онако великом простору. Све то са већим е®ектом Шопен је свирао у уском кругу салона. Сам он није био задовољан својим концертом и разочаран сада, више никад није ни свњрао у великим салонима. 'Ге исте године Шопен је путовао у Ахен на музички конгрес, где се познао са Менделеоном. Менделеон га је волео, хвалио и ставио га. по оригиналности, редом е Паганипијем. 1836. год., кад је био у Карлсбаду на лечењу, видео ее поеледњи пут са својим родитељима, који су тада из Варшаве тамо допутовали. Враћајући се у Париз, он је провео један дан у Лајпцигу, код Шумана, пријатеља по мислима. Музикални круг Лајпцишки врло га је срдачно дочекао на соаре-у код Шумана; Менделеон је тада нисао својој мајци: „Шопен је био овде само један дан; његово свирање ме је опет очарало; има у њему нечега оеобитог, а уједно извођење му је такво, да га можеш уноредити са највећим виртоузима. Тај је дан био за мене један од најпријатнијих!" Те иете године је Шопен гостовао код Шумана и посветио му своју дивну баладу Р-с1иг ор. 38. Путовао је тада и у Немачку. управ не због лечења и посета, већ због породице Водзинских и њихове кћери Марије, која му је заменила Констанцију Глатковску, тада већ удату. Сам Шопен није веровао да његова осећања нрема Констанцији већ хладне. Зар њу, коју је он виђао еваког празника у цркви Св. Бераарда, која му је при растанку еама наденула прстен на руку, да заборави? Но лепота Марије Водзинске, његова младићека осећања и разочарање после удадбе Констанције брзо су разнежили његову меку генијалну душу; неколико недеља, ироведених с Маријом у близини Дражђана, биле су врхунац блажепства. Тада је он и сувише дао полета својој машти и сувише илузирао; сањао је о том како ће се после свадбе новући на какво имање близу Варшаве, латити се педагошког рада и просвећивања масе, свирати и компоновати