Нова искра

— 315 —

лост не беше више у тим срцима. Изгледаше тако, јер у тренудима, када се душа преливала тугом, када иотмулим јауком јечаху груди и када сузе навираху на очи, они тражаху самоћу и њеној земљи, зрацима и ваздуху повераваху сузе и уздахе своје. — — — Не састаше се они никад више; ишчезнуше у свету и вечности. Али се нађоше сузе њене и уздаси његови. — Ове мрке, тешке стоне, то су уздаеи човекови, а овај извор дубок, бескрајан, сузе женине. Наткрилиле су и обгрлиле стене воду а она, са тужним поздравом, отргла се и јурнула напред шумећи: „Отене моје, мртва надо моја, ја одлазим; треба ми журити кроза свет, да би га зауставила у трку његову — морам га обавестити да среће нема и отклонити му боле разочарања;

одлазим, али те не остављам; туга је моја бескрајна, вечно ће она квасити груди твоје — — —" Тако тренераху сјајна слова у нрозрачном плаветнилу, па ишчезоше а не прочиташе их ови путници. # * * И јури планинска речица; пролази брда, пресеца иољане, зауставља нролазнике, и срећне и лесрећне; но залуд. Нико не разуме ш^м њених таласа, — И она је све спорија — малаксава са свога неуспеха; све је тина и све дубље спушта груди своје; стапа се с другама, којих је све више и више, и иде у бескрајност, мислећи: „Оудбина је, ваљда, земљина да вечно плива у тузи и сузама!' 1 Ст. С. н.

уТелтпркце (сликао Иваи Вавпотич). Покојни словеначки песник Ивап Н. Ресман беше спремао ново издање својих скупљених песама, те повери најбољем словенском илустратору, академском сликару Ивану Вавнотичу, да му илуструје неколике песме. Ресмаи не дочека да за живота види ову намеру остварену, али је Вавпотич свој иосао одлично свршио. — Олика „Дептирице" илуструје ову Ресманову несму: Кго§; 1исј уевсе 8е уг1;е, гаоспо јхћ уаМ гагпј зу ^... а ћи«3а 1ис ј1т угате у 1 с 1 јп кгПсе рјвапо уи§е... Ој (1ек1е, с1ек1е рге1еро, 4ећ! ко1; 1ис гагј око... Увет Гап1;от тат18 г пјјт 8гсе ун1 V 8Уоје 8Шјо §огје... Песникову идеју, као што се види, изразио је Вавпотич символично и веома срећио. Света ЈУ(ајка )\нгелкна (сликао П. Јовановић) Стеван, син деспота Ђурђа Смедеревца, био је ожењен Ангелином, ћерком арбапашког властелина Арианита Комнена, и тако постао пашеног Ђорђа Скендербега. Стеван је, по пропасти деснотовине, живео у Фурладнском Београду, који му даде немачки цар на уживање. У њему је и умро 1447. године. После смрти оставио је синове Ђорђа и Јована и кћер Мару. — Мађарски краљ Матија постави Ђорђа за деспота (о Ускрсу 1486. године). Деспотску власг делио је са матером, али крајем XV столећа новуче се и покалуђери у граду Купинику, добивши име Максим, а деспотство преда своме брату Јовану. И Јован је делио деснотску власт са својом матером. Из

лрестонице Купиника повуче се у Беркасово које је откупио од краља Матије. Умјјо је 1502. године без паследника. Оба деенота, као и мати њихова Ангелина, са иреданости вери православној и са великих заслуга за одржавање и подизање српских задужбина (Крушедол и Хопово) проглашени су за српске светитеље. Мајка Ангелина прославља се 30. јуна, Максим 18. јануара а Деснот Стеван 9. октобра. Срлско девојачко васпмталпште јМајке ј\нгелкне у ЈТештк (две слике), Срлска лравославна црква у ЈГешти, У[гралкште у дому /УТајке )\нгелине. 8. децембра 1898. године основана је у Будимнешти Сриска Женска Задруга Овета Мајка Ангелина, са намером да отвори и у живот уведе српско девојачко васпиталиште за више образовање српских девојака, а уједио и интернат за српске ученице које су у средњим, вишим и стручним школама Пештанским. Лазар Дунђерски, богаташ српски, дао је 100.000 круна да се ова намера и оствари. Патрон је задруге Патријарх Георгије Бранковић. Досадашњи усиех и прави српски тип овога завода препоручује га у пуној мери свима Србима, а обавештења, о свему што се тиче завода, врло радо даје заводска управа. ЈГаук (сликао И. Тишов). — Ова алегоријска слика Тишова, поред своје одличне уметничке стране, има и пуно поучнога. Њено алегоријско представљање није тешко растумачити. ^озаков сан (вајао Иван Зајец). Словеначки уметник Зајец већ је прилично познат нашим читаоцима. У броју пред овим објавили смо до детаља његов најновији рад, споменик Франу Прешерном, и донели неколико врста о