Нова искра

— 348 -

да су преводи представљани 185 иута. Али ако и ви извршите сабирање (на оба места), видећете да су представљани 184 нута; а ако то сабирање извршите и у нрегледу превода — добићете број 179. Питамо Управу: ком броју треба веровати ? Ни овога, као што се види, не би било када би се у Годишњаку штампао репертоар у месечним прегледима. И материјална страна иозоринша пострадала је у 1904. —1905. години. Поред великих незгода ко.је снађоше позориште нарушавањем зграде, због чега је било рада свега девет меседа, и Фактички приходи позоришни подбацилн су. За десет и по месеца 1908.—4. године имало је позориште 129.071-50 динара прихода, а за девет месеца 1904.-—5. године — 109.242*55 динара. Највећп приход био је месеца новембра: 17.157-70 дин. (Кокленово гостовање), а најмањи месоца августа: 4608-10, Фебруара: 9.797, и априла: 7.195-45 дин. Ипак је у целом Годишњаку иајзанимљивији „Програм за 1905.—06. годину". Према својој старој навици да уноси у програме најрадије оно што нема, управа је била принуђена да ове године порекне ова сво.ја прошлогодишња обећања: Предговор, 1иаљпва игра Бр. г 1з. Нушића, Заклетва, од Јапка Веселиповића, Обрнути свет, од анонимног писца и Лрви иут с оцем на јутрење. Од непредстављених дела из старог програма (прошлогодишња обећања) избачени су: Љуба Дојчин-Иетра, од Округића, и Лажни цар ЈГКеиан Жали, од Његоша. -— Моје ирошлогодишње тврђење обистинило се: ове године не обећава се ни Пои-Ћира и иои-Сиира („покушај младог писца" Д-ра К. Суботића) ии Адам Берберин. Али зато се обећава Смрт Смаил-Аге ЧенгиКа. — Од превода из словенских књижевности отказана су ова обећања: Чајка, од А. Чехова, и Ноп на Карлштајну, од Врхлицког. Као „провод" (!) обећано је „Златарево Злато", од А. Шепое. — Из туђих књижевности одбачено је 16 прошлогодишњих обећања! Ја сам управи већ био обратио пажњу на сву комичпост таквога рада, али је узалуд, јер она то не види! Налазим да би и за управу и за читаоце било и боље и лепше, када би се у тај програм унело све што управа мисли да пресади из туђих литература, јер би тако мени био уштеђен труд да коригујем њезина обећања и порицања, а она би могла своје „нотесе" штампати о позоришном трошку. — А шта тек да кажем за уиравину „давнашњу жељу", за извођење („и то интегрално, све делове са хором у последњем") Девете Симфоније Бетовенове. Док је управа није добила — обећавала је, а сад, када је има у преводу г. М. Павловића — брише је из обећања, и ако је била одређена „за крај јаиуара или Фебруара" прошле године! — Да је управа одиста водила рачуна о нашим музичким приликама и о свом досадашњем одређивању према њима — не би смела ни по коју цену обећавати класичне музичко производе: Али-Пашу (Лорцинг), Бастијена и Бастијену (Мозарт), Абу Хасана (Вебер), Превареног Еадију (Глук), па чак ни Сњегурочку (Чајковски). Газгонити солисте, хор и оркесгар, па без њих неговати не класнчну него ма какву музику — може само данашњи управнпк Народног Позоришта и нико више! Све ће то бити само „На низбрдици" и ништа друго. У осталом, о овом није ни потребно опширније говорити и доказивати, јер су све то само — обећања! А шта с њима бива, читаћете у Годишњаку за 1905.—06. годину... Колико је Управа рђав адвокат за своје послове, пека посводочи и овај њенизговор: „Отварање глумачке

гаколе, које је у прошлој години одложено због илана о њеном сиајању са музичком школом (!), са потпуном систематском уредбом, извешће се, за овај мах, до оснивања тог завода(!), ма у најскромнијем практичном облику за иеодложне потребе Народног Позоришта." Колико наивности (да не кажем чега другог)! Због музичке школе није могло бити глумачке, а сада, не знамо за што, не може бити пи једне ни друге. Израз „до осиивања тог завода" не можете никако разумети, јер се из осталога не видп, да ли ће то бити само глумачка или и глумачка и музичка школа. Исто је тако смешно (или то, можда, баш и није смешно!) опо „извешће се, за овај мах, ... ма у најскромнијем практичном облику за неодложне потребе Народног Позорипгга." Тај практични облик стар је колико и Народпо Позориште, јер су родитељи и старији глумци увек тако радили са глумачким почетницима. Глумачка школа може бити само гикола, права, уређена школа — и иишта, друго. Нушић је био у томо пошао корак даље од данашње управе, па ипак сви знамо каква је то била школа. Или — или! Ја сам ипак, отворено велим, уворен да ћемо и до године читати ма какав изговор о овогодишњем неотварању глумачке школе. Желео бих да се преварим, али — тешко да ћу се убојати! Управа која има овакав стил за ствари просге и јасне, самим тим показује колико верује у та своја обећања и завијања, у којима двосмисленим и нејаспим значењем већ сад спрема одступницу за нов Годишњак. Обећаних „књижевно-уметничких вечери" није било у току целе сезоне, а поред њих пи „покушаја младих непознатих писаца". Прошле године тврдио сам, у поменутом ре®ерату, да их онако обећаних и не може бити. Управа је потврдила моје мишљење. Од сада нека не заборави ону народну „Двапут мери, трећом крај!" Што се тиче нових гостију, искроио се радујемо што ће нам доћи и Новели и Салвини. Али шта је са Лучићем-Далматовим ? Ако је он одбио гостовање, требало је да управа обавести публику, ако ли га је управа изоставила — то би био грех који се не може оправдати. У сваком случају потребно је обавештење. Коју и о конкурсу. Облик конкурса сасвим је непо- * десан и, евентуално, отвара читав низ неспоразума, па чак и неугодности за Народно Позориште. Са 70°/ о бруто ирихода ставља се писцу у изглед да добије око 900 динара, са 50°/ о нешто јаче од 600. Према томе много је боље и исправније одредити 2 награде: једну од 1000 а другу од 500 динара, а да се остале представе рачунају, по тантијеми, као и друге. Тантијемом 10, 15 и 25°/ 0 етвориће се преседан за све раније драмске писце, који ће (многи с разлогом) тражити да и њихове драме добијају 25°/ 0 , јер они нису ни мало криви што су своја одлична дела писали пре ових конкурса. Дељење старијих оригинала на категорије према 10, 15 и 25% биће посао, којим се неће прославити ни једиа управа. Ето, такву перспективу отвара овај конФузни конкурс који својим проналазачима неће донети и славе. Из овога Годишњака изостављена је рубрика „Личне и административне нромене". Ако је било због какве уштеде, ја бих предложио, у корист свију нас, да управа, место својих програма, штампа ову рубрику, те бисмо бар донекле знали какве су промено биле у трупи и какав је све дар-мар од примања и отпуштања у тој кући што се зове Народно Позориште. Овако, управа није сматрала за дужност да помено бар смрт пок. Лаке Рајковића и пок. Зорке Марковићке. Према лањском Годишњаку ви-