Нова искра

— 20

)\хметага .Ја знам, да теби ио треба... Ама знаш, људи смо људи... нико не може до гроба бит' зенђил... Може ти требати каеније. Ха, ха, ха, бат сте дица,!.. Мени ће требати. Ви к'о да не знате, да ја имам свега, свега... Оставили су моји ђедови мени, да вазда будем бег... Злата, дуката, срме, сребра, свега ја имам.. )\хмгтага Ако имаш данас, хоћеш ли имати сјутра? )\деМБ2Г Вегови ће вазда имати. Мислите ли ви да ће овако дуго остати и да онет неће доћи беговски земан? (Занооно) Ви не зиате, да ће опет доћи дани, кад ћо наши хатови опет завриштати по чаршији, а оружје зазвектати... Не знате, болан, да ћу ја исти дукатима засипати своје слуге к'о што сватови засипају младу шећерлемама... Но знате ви то, јер нисте бегови... Зато вам и кажем, да ми никад неће требати туђ залогај. )\хметага (Прихлатајући од Суле Филџан с кахвом) Ама ХуСОЈИНага није ти сад туђ. 'јзулага Како ти је да ти је, — зет ти је. )\демвег Туђ ми је и сад и вазда. 0 њему нећу ни говорити. Ако сте дошли к'о пријатељи у моју кућу, остапите; а ако сте дошли да о њему пуно говорите, одма вам кажем, да ми иђете с очију. Никад, никад, никад, не треба ми ни он, ни нико његов... Никад!.. То му липо кажите, па нек се и не нада. )\хметага И одричеш се свог дитета? )\дем5 ег Одричем се свакога, ко ми кућно име каља. )\хметага Грехота је, бежо! 'јзулага (У иоти мах) Грехота је! )\демвег (Покаже им руком врата) ДоСТа је ГОВОра !

)\хметага Доста и јес'... Воље да нисмо ни долазили. 'јЗулага Дина МИ, биЛО би СТО пута боље. (Оде за Ахметагом) Дудкја (Која је стајала за канатом каииџијским, приотуци Адембегу и сиусти му руку на раме. Ои: замишљен.) Болан, Зар НО СЛушаш шта остали људи говоре?.. Шта је теби? Зар своје дите одбацити ко нико никога? )\демвег (Ћути) Дудкја (Ооокољена) И зар теби ноће бити необично а,ко ти никад не дођо? Зар се ниси научио, да јо уза се гледаш како пнва и весели те ? Зар... (Из комшилука се зачује ијесма: Еј везак везла Ддем-када Млада невјеста ...) ДудФ (Задлака) Ето, сви иивају, а ми да кукамо данас... Јабана се весели а ми кукамо! Зар ништа не видиш, зар ништа не чујеш, мој беже? )\дем вег (Подигне главу, хладно)| Шта сад троба нродавати ? Дудија (Гледа га зачуђено) )\демвег (Јаче) Шта сад треба продавати ? ДУАФ (Сметена) ИбрИК Срма .Ш На роду јб. )\демБег Зар нема ништа друго ? Зар да ми неко дођо у кућу, па да ии ибрика но види? ДУАФ Имају моје свнлоне кошуље... Још их три... )\демвег Нека их Суле данас прода. Нока се купи хлиба да имамо и... нека се купи кахве. Треба, да има кахве, ако неко дођо. Из беговске куће нек нико не иде неночашћен... (Онет обори главу. Дудија га само гледа) (Из комшилука се једнако наставља нјесма: Еј сав ђерђев покапал Грозним сузама... Док се ова ијесма пјева, твјеса иада)