Нова искра

к,

1роз свесг и нерве чуЈем да корача Сенка тишине и нејасна мира, Док густа магла разлива се, збира У покров бола, у завесу плача. Осећам додир трулог огргача, Себе, да идем из овог оквира, И влагу земље да линије спира, А шапат црви буди се и јача.

Гледећи како изумире време Слепоме телу што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи, Да види уста што ће да занеме, И ако вечно пољупце и неге Тражаху жудно — не мртвачке пеге.

С и д Трагедија у лет чинова, Нагшсао П. Корнеј, с француског превео Н. Аарјановић

01$.

Л и ц а:

дон Фернанд, првк краљ од 1^астилије. дона Урана, краљгвкћка од стилије. дон диЈего, отац дом-родрига. дон г°мец, гроф од Јо; маса, Химеиин отац. химвна, ћерка дон-Јомеца. Догађа се у Севиљи

дон Родриго, Хименин љувавник. дон Санчо, Хкмении овожавалац. дон дриЈае > кастилкјански плеДон Алонзо / ми)1И. д еонора. краљевићкина васпитачица клвира, Хименина васпитачица. Краљевићкин паж.

Г1РВН ЧИН ПРВА ПОЈАВА Химена. Елвира Химена Да л' се то, Елвира, све одиста стече? Не сакри ли ништа гато ми отац рече ? Елвира, Јога ми срце дргаће од големе чари: Он цени Родрига, и за њега мари Тако као и ви гато љубите њега; Чак, не варам ли се, из говора свега Читах му у дугаи где вам заповбда Лишити Родрига љубавничких беда. Химена И опет ми реци, ја те молим за то, По чему ти мислиш да иристаје на то, Наново ми реци какве имам наде, Тако драг ми говор радо се имаде;

Никад с обећањем не досади нама Да слободно једном наша љубав илама. Што ме тајом Санчо и Родриго с њиме Преко тебе просе, одговори л' чиме ? Да се чим нред њиме не одаде мало Е ми подједнако до њих није стало? Елвира Не, сликах вам срце равнодушно да је, Нит' ком руши наде, нит' за кога хаје; И да, сувише им ни строги ни благи, Чекате му налог за избор вам драги. Оца то штовање усхити вам на то; Л.ице му и речи беху сведок за то. Ал', кад све вам треба рећи гато се стече, Ево гата у журби за вас и њих рече: „Има сасвим право, вредни су је оба, „Племените крви и верни до гроба, „Храбри, ма да млади, јер из ока њина „Смелих им предака чита се врл&на. „Нарочито, ето, дон Родриго нема „Ни црте на лицу а да му не спрема „Будућности славне, јунацима сродне; „Из куће је тако ратницима плодне „Да усред лавора рађају се њени. „Храброст му се оца нека тако цени „Да, док би при снази, не беше му равног; ,/Ге боре, сведоци јунаштва му славног, „И сад нам још кажу шта је некад био.