Нова искра

— 46

Гроф Тек иримери живи нешто више кажу; Зло ће књиге принцу дужност да покажу. И нашто ми, најзад, век и дуг и славан Еад један дан другом не би био раван? Ако бесте смели, ја сам сада смео, Краљевству ми рука ослонац је цео. Арагон с Гренадом стрепи ми од мача, Име ми кб бедем Кастилију јача; Ви бисте без мене робовати пошли, А душмани би вам за краљеве дошли. Оваки дан, да славу повећа ми ову, Пружа ми нов ловор и победу нову. Принц тек поред мене на бојишту драгу Везопасно може окушати снагу, Победи се учи, гледећи ме тако: А да свом позиву одговори лако, Видб би Дон Дијего За краља знам вам службу својску, Пода мном се бисте и кретасте војску: Кад ми старосг ули у жиле лед бедан, Постадосте мене замењеник вредан; Најзад, да излишан говор има међе, Ви сте сада оно што ја бејах пређе. Видите и сами, ако вам се свиђа, Да и краљ међ' нама разлику увиђа. Гроф Што год ја заслужих сад све вама следи. Дон Дијего Боље га заслужи који вас поббди. Гроф Ко га не заслужи достојан га није. Дон Дијего Кад га ком ускрате, зао знак се крије. Гроф Ко дворанин стари стекли сте то тамо. Дон Дијего Глас јуначки би ми присталица само. Гроф Геците, та част вам пре старости следи. Дон Дијего Кад је краљ укаже, он на храброст гледп. Гроф И онда те части ја сам само вредан. Дон Дијего Ко је не добије не вреди је бедан. Гроф Не вреди је! Зар ја ?

Дон Дијего Ви. Гроф Награде моје На ти, дрски старче, за бесрамље твоје. (Ошамарига) Дон Дијего (Хвата за мач) Сврши, и с том ругом живот узми мени Кад први пут мора мој род да црвбни. Гроф Шта ћеш са толико слабости ти наге? Дон Дијего Воже, да у нужди издан сам од снаге! Гроф Твој мач је мој сада, ал' ти би се поно Кад бих срамни тро®еј својој кући доно. Збогом. Читај принцу повест свога жића, Васпитај, успркос зависти, младића; За бесрамни говор праведна ти казна Значиће му вшие од украса празна. СЕДМА ПОЈАВА Дон Дијего Беснило! Очају! Старости ми клета! Зар живех за ругу ту толико лета? Оедина у рату стог оболи мене Да ми једног дана сав тај говор свене? Гука што Шпанија диви јој се с гласа, Која често царству донесе ми спаса, Што му често краља одржа и храни, Зар да ме издаје и да ме не брани? Худ спомене славе које нема више, Дело многих дана што један дан збрише! Одлико ми нова и по срећу кобна! 0 бездно дубока, по част моју гробна! Зар да с вама гро®у на поругу служим, Да мрем неосвећен, ил' да вечно тужим ГроФе, ти васпитач принчев буди сада, Вешчасном у део та почаст не пада; Учини ти завист да тог нисам вредан, У успркос краља, на тај поруг бедан. И, оруђе славе коју добих за се, А сад ледног тела бескорисни красе, Некад страшно гвожђе што у овом сраму Би ми, без одбране, на поругу саму, Иди, одсад мани последњег од људи, И на освету ми бољега побуди. ОСМА ПОЈАВА Дон Дијего. Дон Родриго Дон Дијего Храбар си, Годриго?