Нова искра
— 48 —
Њен' још љубавнички, врсне душе младе? Ах, боље је мрети Него њу ил' оца захвалан презрети: Мрзак ћу јој бити, осветим ли њега, Неосвећен отац презреће ме свега. Или слаткој нади неверник сам бедан, Ил' Н)с нисам вредан. Хоћу л' да га вцдам, јад расте на ругу, Ове ми јача тугу: Кад већ ваља мрети, душо, смрти греди: Мримо тек Химена да се не ; увреди. Без освете мрети, Смртан удар слави читавој нанети! Да трпим где спомен Шпанија ми-кривп Да зло чувах рода глас ком нам се диви? И све то за љубнв што је сматрам таман Да је цела заман!
Ме слушајмо више мисо што ми саде Само рнђа јаде: Хајде, руко, снаси бар части ми цену, Еад и тако ваља губити Химену! Да, душа се смути; Већи него драгој оцу је дуг љути. Умро од тог јада, ил' у некол боју, Чисту ко што нримих крв бих дао своју. Ж-алим већ што немар задржа ме грозно, Оветимо се позно; И, с тог оклевања посрамљено саде, Оставимо јаде, Еад ми је мој увређен отац, кога цене, А увредио га сам отац Химене. (настаииие св)
Моја песма
п,
1ружи ми, драга, р.уку, уску и плаву, ■ Да притиснем страсно на пурпурне груди. Приљуби уза ме златну твоју главу. Нек зашуме силно мрачне, мрачне жуди. Пружи ми, драга, руку уску и плаву! ' " ; 0:'чх «' ■'■■ ' < ' . 1 •' Л, Ја нисам чедо наивних снова више! Мрзим приче плаве, непрозирне блузе, Мрски су ми људи, што ти младост екрише, Раскидаћу■смело све несносне узе, Ја нисам чедо наивних. снова више!
Жанета душо, пружи ми руку плаву И мирисне усне, недра своја нага. Прислони уза ме златну, златну главу: Нек задрхти силно, и- младост и снага. Жанета душо, пружи ми руку плаву! Певаћу ти песму мистичну и силну, Из мрачних дубина, пуну грешнбг' плама, Мрсећи полако кооу тврју I свилну.; И док сипи... сипи непрозирна гама, Певаћу ти песму мистичну и силну... Д ушан М а<душев
I
Најновијс цатастроФе од зсмљотрсса
ПроФ. Јеленко Михаилови^ Лсистент Универзитета
Тврста кора наше иланете, Вемље, мења се непрестано и у њој се јављају разнолики покрети. Ти покрети и њихове разнолике последице доводе се у везу са још недовршеним процесом стварања планина, па ћемо о томе овде и проговорити неколико речи. Посматрајући веома замршене односе у реду слојева на површини и извесним дубинама, јасно се увиђа шта со свб морало догодити, док је дошло до садашњег њихова распореда.
Јасно се увиђа да су силни динамички узроци у току времена сасвим покварили првобитни хоризонтални распоред Земљиних слојева, тако да они сада имају кос положај; често пута сгарији слојеви леже над млађима или су слојеви набрани, померени у страну, раздробљени у више зона, испресецани пукотинама и ходницима и т.д. На тај су начин постале оне неравнине на Земљиној кори, које се обично називају планинама. Према структурама