Нова искра

— 50 —

као ужаеии земљотреси, а нешто као колоеални вулканеки изливи, које се појаве, по данашњем схватању науке, доводе и у узајамну генетичку везу. Познато је, да вулкански изливи узроче јаке земљотресе, али су они обично ограничени на мали простор. Ти се земљотреси називају „вулкански", за разлику од „тектонских." који ее .јављају на великим просторијама, а узрок им је у ослобођавању стања напона (постизања равнотеже) у Вемљиној кори услед процеса стварања планпна, који још траје. Осим тога, данас све већма отима маха мишљење г. про®. Г Б. Герланда, да неки пли многи земљотреси, и то баш они најпространији, који се увршћују као „тектонски", имају као крајњи узрок у појавама што наетају у правој уиутрашњостн Земљиној, а у зони где бива прелазак из гаеовитога у течно и из точнога у чврсто стање. При тој кондензацији, т. ј. очвршћавању јавља се напрегнутоет слојева, нарочито оних што су ближи површини, а то се стање уједиачује потрееима. Такви земљотреси, код којих чак п при стварању бора суделује више или мање и нешто вулканске силе, називају се „нечиетим тектоиеким" земљотресима, а унотребљава се за њих и назив „криитовулкански земљотреси". Тако исто ваља нам напоменути и обратан случај, који се вероватно често дешава, а то је, да подземне дислокације, које се на површпни јављају као земљотреси, често изазивају вулканске изливе. На овоме меету намернп смо прећи иреко свих слабијих покрета у Земљииој кори, па да се задржимо на неколиким најјачим и најужаснијим појавама, које су се догодиле првих пет година овога столећа. За то време било је 10 великих земљотресних катастроФа од којих шест у 1902., једна у 1904. и три у 1905. години. По континентима те катастроФе долазе: на Европу четири (Балканско Полуострво 8, Италија 1); на Азију 4 (Туркесан 2, Мала Азија 1, Индија 1); на Америку 2 (Оев. Америка 1, Оредња Америка 1). Прва велика земљотресна катастроФа овога столоћа наступила је 3. јануара 1902. (16. јануара 1902. п. н.) у Мексики и суседним државама Оеверно Америке. Материјална штета била је веома велика. Орећом није се обистинила вест да је том приликом у граду Шилпанцинго погинуло 600 душа. За сада још није ноуздано познато које је врсте био тај земљотрес. Много знаменитијих последица био је зомљотрес од 31. јануара (18. фебруара п. н.) 1902. у Шемакхи у руском делу Мале Азије, који јо уништио тај град, подигнут на југоисточној страни Кавказа, недалеко од Еаспијскога Мора. Тада је погинуло преко 2000 људи, преко 10.000 осакаћено и онесвешћено, трговине оштећене за 5 милијона рубаља и са земљом еравњено 4000 кућа. Тога дана отпочели су потреси земље још изјутра, али се на њих није обраћала пажња, јер еу ее на такве нотресе били навикнули. У 97, часова затутња као грмљавина са источног окомка северног дела Кавказа, а за тим наступигае неколики хоризонтални удари. Око подне је земљотрес био толико јак, да су се становници .једва држали на ногама. За тим настаде ужасан и тренутан призор: с највећом праеком један део града (ниже положени, татарски кварт) као неком невидљивом руком беше подигнут у вие и опет посађен на евоје првобитно место. Густ облак од дима и прагаине, гаирећи некакав ужасан задах, разви се над ругаевинама града, у коме, да би ужас јога страганији био, изби и пожар у испреметаним угљеним складовима. У дивљем бегству спаеаваше се који јога остадоше у животу, док их је нреко 2000

остало под рушевинама, међу њима ноколико стотина жепа и деце гато се затекогае по амамима или по могаејама. И најчвршћа мошеја, која је кроз 900 година пркосила толиким земљотресима и нреживела без икакве повреде 43 земљотресне катастроФе, стара „Џума Могаеја", овога лута паде у ругаовино. Јерменски и јевропеки кварт, који су мало више положени, претрпели су грдно штето: ни једна зграда није остала без тешких повреда. Најчвргаће грађевине ругаиле су се, кубота руских н јерменских цркава срозавала су со. Ни посло подно ни у вече потреси јога иису престали. Ток еутрадан могло се приступити истраживању и спасавању, ко.је је на еваком кораку откривало сво веће и веће ужаее. Оеим тога, наступиле су и знатне морфолошке промене на еамој земљи: отварало су се грдне пукотине, наступала велика клизања брдским странама, од којих су нека приморала реку ПирОагат да потражи друго корито. Отворигае се многи нови пешчани кратери (салзе), а стари прорадише. Промене су захватиле и нодземно воде и изворе. Појаву еу проучили руеки научници г. г. Богдановић и Вебор. И крај све исцрпности њихових испитивања и крај онако ужасне јачине којом се појава истакла, обо.јица тврде да су со осетили на сразмерно малом простору у околиии. Због непотиуних носматрања, за време еаме катастро®е, иијо се могао утврдити прави епицентар потреса. Предео најјачих потреса налази се у простору где ее јужни окомак планине терасасто спушта у долину реке Куре. Тај предео има облик олипее са осама од 80 и 37 километара дужине, а у њему со издваја друга јодна мања елинса са осама од 20 и 5 килом., на којој површини падају најужаснија опустошоња — плеистосеисна област. По своме постанку тај се земљотрее увршћује у тектонске. Предео Шемакхе лежи на једној старој планинској пукотини, која иде јужним подножјем Кавказа и од које со јужни предео те планине епушта. Тај предео је нознат као стара потресна област са којом се доводи у везу постанак јужног дела Каспијског Језера и Јегејског Мора, и која се непрестано и лагано спушта а може се зауставити тек у току геологаких периода. Наекоро посло тога, 5. априла (18. апрнла п. н.) 1902. око 87, часова у вече наступио је страгаан земљотрос у средњеамериканг.кој републици Гватемали. Према саопгатоњу г. К. Сапера (Тибинген): еасвим су разорони градови Квецалтонанго и Ов. Марко и 12 села, а многобројна села и усеви каво зиатно Су огатећони. Паника и мањо гатете развигае ео на већем обиму. Послодице земљотреса прострле су се чак до Никарагуе и Хондураеа. Људске жртве нису тачно познате, али свакојако нису толико велике колико би се могло мислити нрема огромним материјалним штетама и онако воликом интензитету. У Окосу јавио се земљотрес само као један једини удар у правцу од ЈЈЗ ка 00И. Тај удар је узнемирио све становнигатво, дрвене зграде померио од иеколико сантиментара до пола метра, железничко гаине искривио, сругаио мостове преко реке Естеро и покретни мост од 348 мет. дужлне тако испресавијао, у свима правцима, да му је проФил био у облику талаено линијо, која је тачно одговарала облику и дужини земљотресиог таласа. Ну најинторесантније је, гато се тај Земљин талас чак и плаетички обележио на песковитом терену. Кад се узме на ум, да је зона највећих штета ограничена готово на иопосредну близину гватемалеког вулканског низа, онда се тај земљотрес може убројити у вулканске. Ну иетиче се тамо и још једна узана зона највећег интензитета, која ее пружа обалом