Нова искра

— 155 —

Равнице Брдашце Вио. до 500 м. Од 500—800 Више 1000 м. — ®

8 • ■* •

-•

Врота Р. Ме^ога Е. НурегапЉизС. 1рћј 8 8. Соп\ г о1уиН Б. Со1епо 8е81ае Тћ. ЕопебкоПа N. АпсШа 'А. РНо8о1ае 2. МоШоЈл С. Нсга Е. СМогаиа N. СисиНаШа N. Еи88и1а А. УПНса 8. 1,исШ'ега Р. 1Јшсо1ог 8. Ратоша С. Е1осак С. РгоиТ8а Рћ. 8тагае'(1аг1а А. 6гго88и1а,г С. Иау1сагЈа • Сг. Еиг\ т а1а Многе врсте Сјрапа и ЕирШгесЈа • Као што се види из досадашњега: било би и сувише рано и сувише непажљиво кад бисмо из ових овако слабих података, изводили дофинитивно закључке, пего ваља још дуго прикупљати и пажљиво посматрати, па тек онда приступити решавању ових колико интересантних толико и тешких питања, а тешка су с тога што се не сме ништа изгубити из вида што би допринело олакшавању деФинитивних закључака. Још нам ваља да се колико толико обавестимо о појављивању лепидоптера у години т. ј. у које се време појављују поједине врсте поиев од пролећа па до позне јесени. И за ово нроучавање потребно је још доста времена, јер свака област, тако рећи, разликује се од друге, тако да често две суседне области нису једнаке у времену појављивања једне истоветне врсте лепидоптера, па се чак често не слажу ни много ближи и ужи суседни кругови. У главноме може се толико рећи, да се у долинама развијају и појављују много раније оне исте врсте које се иначе пењу и на висове, где се, због лако разумљивих прилика, доцније појављују. У опште се моаге навести, да су суве, са променљивим талозима, подесније за развијање лептирова у дубоким равницама него ли у планинама, и да су влажне године врло штетне овој радњи у равницама. Ради бољега објашњења овога навешћемо из својих беложака неколико година посматрања, почињући ентомолошку годину од једне јесени до друге, јер се само тако може проучавати утицај атмос®ерских

прилика на развијање инсека^а у опште а нарочито лепидоптера. Год. 1890.—91. Јесен до близу краја са високом температуром, и релативно мало талога. Зима необично оштра (82 дана са температуром испод нуле и то са трајно врло ниском температуром од — 10°Ц. —16"Д.). Талога мало. Пролеће у почетку доста хладно, после топлије. Талога осредње. Лептирова доста и по броју индивидуа и по врстама. Лето као обично. Год. 1891.—92. Јесен лепа и топла. Талога мало. Зима блага са мало хладпијих дана. Талога мало. Пролеће са доста талога. Лето прилично кишно. Лептирова доста. Год. 1892.—-93. Јесен кишна, зима врло оштра; талога преко зиме мало. Пролеће осредње кишно. Лептирова доста. Год. 1895.—96. Годинавлажна се прилично опггром зимом. Лептирова мало. Год. 1896.—91. Цела година врло кишна. Лептирова мало. Из ових се беложака може унеколико видети, да влажно пролеће најгоре утиче на развијање лептирова и да одуговлачи њихову појаву. Што се тиче појаве појединих врста, она зависи и од месности и прилика. Из својих бележака наводимо неколико за о: олину Београда, као најбол.е испитану у