Нова искра

— 176 —

за Турску. У Мирчовској Махали, на најленшем месту, на јодној тераси, нодигнута је џамија са чијег се мунарета може видети цело Ченеларе. Пород џамијо је и школа за Помаке, а ниже џамије иодигнута је дивна зграда за основну школу и гимиазију. Средина Чопелара, око школско зградо, регулисана јо и просечона правилним улицама које су још без кућа. Ту су сво важније зграде Чепелара, као: пошта и толегра®, гимназнја, дом за позориште, општипски суд, царинара, зграда за пограничне стражаро, ка®ане, дућани, фотограФСКи атеље (Фотогра® овога места путује сваке године по Родопима и снима сво што му се учини важније и интересии.је, па шаље снимко појединим листовима или их умножава као дописне карте, те тпме доприноси веома мпого познавању Родопа и његових стаповника. Њоговим слимцима и ја се користим при овом опису). Изглод Чеполара је изванредан. Оа свију страиа опкољоно јо брдпма од но 800—500 и више мотара висине. Сва брда, изузев северо-западни крај који је го и стрмеи, обрасла су јелом а ту и тамо по која јо ливадица и њива. У самом Чеполару су лопе ливада и башто, три као кристал бистро речице у којима нема риба (становници воле: због врло хладпо водо). Куће су већииом двоспратно а сво зидано каменом и покривеие камеиим плочама (цпглу п цреп не видех нигдо). Свугде је веома чисто, те због своје чистоте, воде и ваздуха може служити као место за опорављање, утолико нре што летњих жега овде нема, а зимо су благе, јер брегови но допуштају приступ ветру ни са које стране. Из годнно у годииу Чепеларе преко лета привлачи све вишо свота. Кућа у Чепелару Као што напоменух, све су зградо у Чопелару каменом зидане а плочом нокривоно. Кућо су готово сво двоспратне (ако се ово спратовима назвати може). Дворишта су мала и употребљена за баште, а алати, лотина и стока смоштени су по кућама. Ако је когод богатији, има и парочиту стају за стоку, соно и осталу летину. У доњем делу куће бораве мазго и краве. Сваки домаћин има по две мазге и по једну до две краве. Краве су веома мале и сасма питоме. Гдегде мазгу замоњује ситан сој коња, а у крајњем случају магаре и то где јо одвећ велика сиротиња. Коњ и овце бораве у планини у заједничким појатама (мандрама). Десило се да је овога лета ударио гром у овце и убио 175 комада. Ну несроћа је подољона на више домаћина, јер је внше њих оштећено. Од оваца гаје парочиту врсту тако звано

„беломорско" којо се од наших разликују руном а и укуснијим месом. Доњи део куће, где борави стока, ноплочан је каменом и врло јо чист. Из тога дела воде стененице за други спрат где стаиујо домаћин са својом породицом. Стопенице су врло лепо израђоно од јелових дасака, а горње су одаје увек чисте и светле. Собе, као и остале горњо одаје имају подово од дасака. Свака кућа има н по једну намештену собу, а намештај јо иизак миндерлук, прекривен душецима н уз дувар пореданим јастуцима. Цео је миидерлук прекривен белим чаршавом. У истој соби је н иамештен кревет, управо онако као и у вароши. Миндерлук је често престрт ћебадима дуге длаке. Ћобад се израђују у месту и разне су боје. Кад се степеницама испно у горњи доо кућо, улази се у повећи ходник а тек из њега у друге одаје. Кујна је пространа, а иза димњака је пећ за печење хлеба. У зиду у кујни пачињена је повећа рупа за уми вање и вода одмах олуком отиче на поље. — Под исти јо кровом и стаја за сено, жито, дрва. Становниди Чепелара У Ченолару има нешто нроко половине Вугара хришћана а остало су Бугари мухамеданци (Помаци). Свега становника има у Чепелару до 1500 душа. Бугари са Помацима живо лено, али су Помаци врло неповерљиви према Бугарима и увек се осећају као да нису у својој отаџбини. Ну Помаци овде греше, јер ја не видех нити чух да има примера где би Бугари ма чиме на жао учинили својој браћи мухамедове вере. Чуо сам да то ноповерење Помака према Бугарима потиче још од времена ослобођења ових крајева којом приликом многи Бугари вршише освету над својом браћом Помацима. Ну данас Бугари веома пазе да ничим не дају узрока Помацима да се туже, па и норед тога Помаци се масама селе у Малу Азију. Народ је у Чепелару као н свугде у Родопима необично здрав, крупан и леп. Чепеларац Хришћании разликује со од Чепеларца мухамедове вере, осим религије, још у неколико ношњом и обичајима. Помаци су у свему више сачували у себи старинскога: језик, обичаје, предања, поезију и т. д. Ношња, како Бугара тако и Помака, како мушких тако и женских, необично је лепа и нрактична. Ношњу Чепеларке и Чополарца хришћанина описаћу у исто време кад описујом и оро, јор ми тако ношња прегледније излази прод очи. (Свршиће се)